Planina Carku pripada Južnim Karpatima i nalazi se u neposrednoj blizini čuvenog rumunskog ski centra Muntele Mik. Planinarski klub Mosor iz Niša organizovao je uskršnju vikend akciju sa usponom na planinu Carku. Polazak je bio iz Niša, a drugarica i ja smo ih sačekali na autoputu kod Paraćina, pošto smo imali u planu povratak preko Negotina i Zaječara.

 

Karpati, naša destinacija

 

U autobusu su uglavnom bila poznata lica, jezgro ekipe je bilo sa naših čuvenih uspona iz Bugarske i Grčke. Pošto se nismo videli nekoliko meseci odmah su krenule priče o prošlim i budućim akcijama.  Put nas je vodio preko Deliblatske peščare, koja je nama planinarima ipak bila poprilično zanimljiva.

 

gradski trg u Temišvaru

 

Posle nekoliko sati vožnje stigli smo u Temišvar, gde smo imali slobodne aktivnosti nekoliko sati, taman da ga obiđemo celog, uzduž i popreko. Na gradskom trgu je vladala neviđena gužva, svuda su bila uskršnja jaja i zečevi, koji su simbol Uskrsa u svim hrišćanskim zemljama. Postoji  jedna legenda zbog čega je baš zec simbol Uskrsa, iako prema Biblijskom predanju nema nikakve veze sa njim. Simbol zeca koji nosi jaja potiče iz jedne od legendi o boginji Eostre. Priča kaže kako je ona jednom u šumi naišla na ptičicu koja je od hladnoće umirala u snegu. Ona ju je pretvorila u zeca, kako bi je krzno zaštitilo od hladnoće. No, kako je pre bio ptica, ovaj zec je nastavio da nosi jaja. On ih je svake godine oslikavao i poklanjao boginji Eostre iz zahvalnosti što mu je spasila život.

 

prodaja suvenira na svakom koraku

 

Na gradskom trgu nam je zapala za oko jedna velika kafana, gde smo imali nameru da svratimo na pivo. Doduše više je ličila na manji hotel, jer je na spratu imala sobe za spavanje. Ušli smo unutra, a pažnju su nam privukle slike Miodraga Belodedića, nekadašnjeg igrača šampionske generacije Crvene Zvezde, koje su visile svuda okolo. Znali smo da je on Srbin iz Rumunije i da je pre toga igrao za Steauu iz Bukurešta, ali nam nije nešto bilo jasno otkud tolike njegove slike.

 

moji drugari Bobi i Nidža poziraju na gradskom trgu

U uglu za velikim stolom sedeo je jedan gospodin, koji se silno obradovao kad je čuo kojim jezikom pričamo i pozvao nas je da sednemo za njegov sto. Iz razgovora sa njim saznali smo da je on vlasnik kafane, i rođeni ujak Miodraga Belodedića. Usledila je zanimljiva priča, kako je on pomogao svom sestriću, da u toku noći ilegalno uđe u Srbiju, bežeći od režima Nikolaja Čaušeskua. Zatim ga je odveo na probu u Zvezdu i epilog posle toga je svima poznat.

 

Muntele Mik, ski centar koji je u velikoj izgradnji

 

Uglavnom smo se tu lepo zabavili, obišli Temišvar i nastavili vožnju prema Muntele Miku. Poseta Karpatima je za mene uvek bio zanimljiv događaj, jer sam se na njima uvek dobro provodio, i rado sam se ponovo vraćao. U čuveni ski centar Muntele Mik stigli smo u kasnim popodnevnim satima, a zatim je usledio smeštaj u hotelu Feliks. Feliks je jedan odličan hotel, nije preterano luksuzan, ali je čist i vrlo uredan. Ima sve što jedan hotel treba da poseduje, osim interneta u to vreme. Konobar nas je ubeđivao da imaju internet, ali im nije ispravan modem. Međutim, nama internet uopšte nije ni trebao, više smo se šalili sa njim, jer nam je bilo zanimljivo njegovo pravdanje.

 

naš hotel Felix

 

Moji cimeri u sobi su bili Bobi iz Bojnika i Zoki iz Lebana, ljudi sa kojima sam se najviše družio na akcijama. Hrana u hotelu je bila odlična, tako da smo uživali u rumunskim nacionalnim jelima. Uveče smo svi sedeli u restoranu, gde smo međusobno razgovarali i uživali u njihovom pivu. Imali su svoj orkestar koji je uveseljavao goste, koji su tu došli za Uskršnje praznike. U kasnim satima smo otišli na spavanje, jer nas je ujutru čekao uspon. Iz nekih ranijih informacija, znao sam da je staza zanimljiva, a uspon ne toliko zahtevan. Čekalo nas je oko 10 km uspona, sa visinskom razlikom nešto preko 1000 metara.

 

početak uspona

 

Autobusom smo otišli do polazne tačke koja je bila nekoliko kilometara dalje, a zatim smo put nastavili pešice. Staza je bila izuzetno živopisna, vodila je kroz bukovu i četinarsku šumu, a zatim kako smo se penjali, šuma je nestajala. Zamenili su je prelepi pašnjaci prepuni cveća, u kojima je priroda bujala. Proleće je bilo u punom zamahu i sve se budilo iz zimskog sna.

 

pomažem kolegi Bobiju u reklamiranju planinarskog društva

 

Posle prolaska pored prve meteorološke stanice, uspon je postajao sve oštriji, a kako smo se približavali vrhu temperatura je sve više padala. Negde  pred sam vrh, krenula je takva snežna mećava, da bukvalno nismo videli stazu kojom je trebalo ići, već smo se nekako orijentisali prema repetitorima koji su bili na vrhu i povremeno su nam se ukazivali.

 

jezerce kod prve meteorološke stanice

 

Prosto nismo verovali šta je proizišlo iz toplog prolećnog dana, budući da je bio kraj aprila. Šteta, odozgo nismo imali nikakav pogled, zbog guste magle praćenje mećavom, iako smo do pojave snega, uživali u prelepom pogledu na ostale vrhove iz masiva Karpata.

 

vreme se menja, počinje jaka mećava na vrhu

 

na vrhu

 

saputnici

 

Na vrhu smo se zadržali nekih pola sata gde smo se fotografisali, a zatim smo svratili u drugu meteorološku stanicu, koja je bila odmah ispod vrha, na kraći odmor. Čim smo se malo niže spustili, sneg je prestao, magla se povukla, a mi smo opet uživali u prolećnom suncu i pogledu stotinama kilometara u daljinu.

 

vrh Carku 2190 m

 

čuveni nindža sa Karpata

 

Put do hotela je bio kao stvoren za uživanje, svi smo bili rasterećeni i odlično raspoloženi. Čekala nas je još jedna pauza kod prve meteorološke stanice, gde smo napolju ispred bili posluženi čajem i na brzinu nešto prezalogajili. Uveče je takođe bila zabava, malo više smo se opustili, srećni zbog ispunjenog dana.

 

Banja Herkulana

 

Posle prespavane noći, napustili smo Muntele Mik koji nam je svima ostao u lepoj uspomeni i zaputili se prema Banji Herkulani, koja se nalazi u blizini granice, nedaleko od Đerdapa. Posle nekoliko sati provedenih u Herkulani, zaputili smo se preko Đerdapa prema Negotinu, jer sledeće mesto koje smo trebali posetiti bile su Rajačke Pimnice.

 

Rajačke Pimnice – ovde su snimani mnogi domaći filmovi

 

Rajac je selo koje se nalazi 25 km od Negotina na regionalnom putu prema Zaječaru. Celo ovo mesto je pod zaštitom države, tretira se kao nacionalno blago, ali je potrebno daleko veće ulaganje države, kako bi se ovaj vid turizma podigao na još viši nivo. Nekada je tu bilo skoro 300 kuća sa velikim podrumima, koje su se bavile proizvodnjom vina, dok ih je sada aktivno oko 30.

 

Hajduk Veljko, simbol ovog kraja

 

Ovde su snimani mnogi domaći filmovi, poput Zone Zamfirove, Timočke bune, Čarlstona za Ognjenku i mnogih drugih. Vina iz Rajačkih Pimnica su vrlo popularna i važe za jedna od najboljih, kako kod nas, tako i u Evropi. Definitivno, ovo je bila jedna od najboljih akcija na kojima smo učestvovali, što smo svi na kraju i konstatovali.

Post-article Ad Code: Copy and paste your adsense code that you want to add to the end of the article. The ad code will be inserted automatically after the final paragraph of every post.