Категорија: Bugarska Page 1 of 2

Smrzavanje na Vitoši 2290 m

Vitoša je planina koja se nalazi u zapadnoj Bugarskoj, na čijim obroncima je smeštena prestonica Sofija. Tog decembarskog dana iz Niša  krenuo je pun autobus članova Železničara i Mosora, želeći da u svoje planinarske knjižice kompletira i pečat sa ove prelepe planine.  Jutro je bilo hladno i maglovito, bez padavina. Prva naša stanica bila je Sofija, gde smo imali slobodne aktivnosti 2 h. Svi smo se rastrčali po gradu, neki u planinarsku radnju Stenata, drugi u posetu crkvama, a ostali po kafićima u centru. Magla je nestajala, sunce se probijalo, a temperatura je bila nekoliko stepeni u plusu, čak se i Vitoša videla kao na dlanu.

 

početak uspona na Černi vrh 2290 m

 

Pratili smo vremensku prognozu tih dana, najavljivali su na Vitoši mogući sneg i temperaturu ne toliko u minusu. Radovali smo se snegu, čak je nekoliko članova ponelo skije. Krenuli smo autobusom na Vitošu, a negde malo ispod hiže Aleko počeo je sneg da provejava, ali ništa strašno. Svi  smo bili oduševljeni što ćemo uživati u zimskim čarolijama, jer snega u našim krajevima  do tada uopšte nije bilo.

 

vreme se menja

 

Stigli smo u hižu Aleko, koja se nalazi na 1800 metara, koja je naravno ime dobila po čuvenom Konstantinu Aleku. Tu smo izašli iz autobusa i ušli u hižu Aleko da izvršimo poslednje pripreme za uspon. Na usponu su nam se pridružili naši veliki bugarski prijatelji Cvetan Cekov, Yurii Stoyanov, i još nekoliko prijatelja iz Bugarske, a u međuvremenu je stigao mini bus iz Vlasotinca i Surdulice. Cvetan je vrlo prijatan, srdačan čovek,  odličan planinar, osvajač mnogih evropskih vrhova i godišnje  preko 100 puta poseti Vitošu. Staza je laka, kružna sa dužinom oko 13 km, i visinskom razlikom oko 500m. Kada smo krenuli iz hiže Aleko prema vrhu, sneg je počeo jače da pada, bilo je hladno, ali opet podnošljivo. Na stazi je bilo nekoliko vodiča iz Železničara i Mosora, a nas je bilo negde oko 70.

 

snezna mećava pojačava da pada

 

Negde ispod samog vrha je počela da pada takva snežna mećava, da bukvalno nismo videli put, jedva smo čekali da stignemo na vrh na kojem se nalazi zaklon u meteorološkoj stanici. Većina nas  nije bila adekvatno odevena, jer nismo mogli pretpostaviti šta nas čeka, imali smo debele jakne, kape, šalove, ali niko nije imao potkapu, niti naočare.

 

meteorološka stanica na Černom vrhu u magli

 

Kada smo stigli u meteorološku stanicu dobili smo informaciju da je temperatura blizu -30, a da vetar duva preko 100 km/h.  Unutra je bilo toplo, svi smo se nekako nagurali, naručili smo čaj, kafu i ostale tople napitke kako bi došli sebi. Meteorološka stanica na Vitoši je slična onoj na Musali, liči na planinarski  dom, a u njoj služe piće i hranu. Nalazi se na samom Čermom vrhu čija je visina 2290 m. Nekoliko hrabrih drugara iz Vlasotinca izašlo je u majcama da se slika ispred.

 

hrabri drugari iz Vlasotinca prkose hladnoći i -30 stepeni

 

Tu smo se zadržali oko 2 h, osušili se, ugrejali, ručali, pa je došlo vreme za povratak u hižu Aleko. Izabrali smo povratak drugom stazom, jer je na Vitoši popularna kružna staza koju većina planinara koristi.

 

velika hladnoća je zaledila gotovo sve aparate i kamere na telefonima, ali nije jedan

 

Napolju je besnelo takvo nevreme da se bukvalo staza nije videla, a jak vetar koji je duvao u lice vraćao nas je unazad. U jednom momentu se spustila  takva magla da nas nekoliko nije znalo na koju ćemo stranu. Ostali smo par minuta čekajući da oblak prođe ne bi li nam se ukazao put, što se i desilo.

 

spremni za povratak u hižu Aleko

 

Moj drug Bobi je bio najprisebniji tada, prvi je ugledao oznaku prema kojoj smo krenuli trčećim korakom dok se još vide štapovi zabodeni u zemlju, koji služe za orijentaciju na zimskim usponima. Sneg je toliko napadao da smo imali velike muke pri silasku, na mestima gde su bili veliki smetovi propadali smo do pojasa. U blizini hiže Aleko, vetar je bio dosta slabiji, pa nam je bilo olakšano kretanje, a sneg je padao slabijim intenzitetom. Kada smo stigli u Aleko,  bili smo crveni u licu, sa velikim promrzlinama. Dobili smo informaciju da nekoliko članova nedostaje, jer su u magli na vrhu promašili stazu.

 

silazak sa Černog vrha 2290 m

 

Sva sreća pa je među njima bio jedan planinarski vodič, koji je odlično poznavao Vitošu, tako da nismo ni sumnjali da će se bezbedno vratiti. Kada su ga pozvali mobilnim telefonom tačno je znao lokaciju gde se nalaze. U toj grupi je bio jedan dečko kome je uspon na Vitošu bio prva planinarska akcija, a kad su stigli rekao nam je da mu je ovo prva i poslednja akcija.  Tu smo se dobro ugrejali, a zatim ušli u autobus i krenuli ka Sofiji.

 

panorama Sofije

 

Naš prijatelj Cvetan nam je pričao da se skoro ne seća ovakvog nevremena na Vitoši. U Sofiji je sunce zalazilo bilo je prijatno vreme, ni nalik onome na Vitoši. Ja sam kao većina učesnika prošao sa promrzlinama drugog stepena, a ožiljci na licu ostali su još jedno 20 dana. Odmah sutradan sam otišao u prodavnicu lovačke opreme i kupio najbolju potkapu koju više nikad ne vadim iz ranca, čak ni na letnjim usponima. Vitoša je za sve nas bila jedno veliko iskustvo, ali da su nas toga dana pitali da li bi opet ponovili istu akciju, svi bi jednoglasno pristali. Bio sam na mnogo zimskih uspona, doživeo snežnu oluju na Mon Blanu pre 10 godina, ali ovakvu kao na Vitoši nisam nikada.

 

blizu hiže Aleko

 

Cvetan predvodi svoju grupu

Sirova snaga Pirina

Mesec dana nakon uspona na  Musalu, došao je red na drugu po veličini bugarsku planinu, ništa manje poznatu planinu Pirin, čiji je vrh Vihren  treći po visini na Balkanu. Visok je 2914 metara i samo je 11 metara niži od Musale, ali mnogo kondiciono i tehnički zahtevniji od nje. Planina Pirin se nalazi u jugozapadnom delu Bugarske, nastavlja se na Rilu i proteže sve do granice sa Grčkom.

 

najviši vrh Pirina Vihren 2914m

 

Ime je dobio po slovenskom Bogu grmljavine Perunu. Pirin je kao Rila bogat  ledničkim jezerima, ima ih preko sedamdeset. Naravno, polazak je bio opet iz Niša, ispred gradske kuće. Sada mi je bilo dosta lakše, jer sam poznavao većinu članova sa Musale, i pri našem drugom susretu izgrlili smo se kao da se znamo čitav život. Bilo je tu par novih likova, ali su se brzo uklopili, jer bili su izuzetno zanimljivi. Vodiči akcije su ovoga puta su bili Ivan i Dragan, takođe dva vrlo zanimljiva čoveka. Krenuli smo iz Niša prema Sofiji, gde je bilo u planu zadržavanje 4 h, što je bilo sasvim dovoljno vremena za razgledanje grada, koji smo sada sasvim dobro poznavali.

 

pravoslavni hram Aleksandar Nevski u Sofiji

 

Obišli smo ponovo njihove najveće znamenitosti hram, a najviše smo se zadržali u njihovoj najpoznatijoj prodavnici planinarske opreme „Stenata“ gde je svako od nas ponešto kupio. U Sofiji su nam se pridružila još dva člana grupe iz Surdulice. Dan je bio savršeno lep, iako avgust mesec, nije bila velika vrućina.

 

internacionalni džez festival u Banskom i nastup 3 najmlađe i najatraktivnije učesnice

 

učesnice u poziranju

 

Kada smo u 16h stigli u Bansko, vladala je nenormalno velika gužva, jer se u centru gradića održavao internacionalni džez festival. Glavne zvezde bile su tri mlade učesnice, koje su bukvalno bile centar sveta u tom trenutku. Svi su se rastrčali kako bi se sa njima slikali, a zatim smo uživali u Pirinskom pivu i nastupu džez učesnika. Inače, Bansko je poslednjih godina doživelo veliku ekspanziju, mnogo je u njega uloženo, tako da je svrgnulo sa trona Borovec, koji je godinama bio neprikosnoven. Ovde se poslednjih godina vozi svetski kup u slalomu, tako da se bansko svrstalo u rang sa najpoznatim evropskim centrima. U Banskom  smo ostali do prvog sumraka, a zatim smo krenuli prema planinarskom domu Vihren, gde smo imali u planu noćenje. Dom se nalazi na 1950 metara nadmorske visine, sa kapacitetom od 196 ležajeva.

 

planinarski dom Vihren napazi se na 1950m nadmorske visine – pogled sa zadnje strane

 

bungalovi iza planinarskog doma Vihren

 

 

start akcije ispred Vihrena i samo delić sunca tog jutra

 

Okružen je četinarskom šumom i idealno je mesto za odmor. Deo nas bio je smešten u planinarskom domu, a drugi deo u bungalovima. Ja sam dobio poslednji bungalov do vodopada, gde sam se odmarao uz cvrkut ptica i huk vode koja je dopirala sa vodopada. U domu se pravila planinarska zabava, pa smo posle prepakivanja i mini odmora svi otišli tamo. Salu je već zauzela  jedna veća španska grupa, u kojoj je dominirala ženska populacija. Njene članice su uveliko igrale bugarsko kolo u pratnji harmonikaša. Posedali smo za slobodne stolove, naručili večeru, popili po koje Pirinsko pivo, i uglavnom pričali o sutrašnjem usponu koji nas čeka. Otišli smo sa zabave oko 23 h, upravo kada je bilo najveselije, ali svima nam je trebao odmor zbog dugačkog puta i sutrašnjeg napornog uspona. Jutro je bilo izuzetno maglovito, vidljivost vrlo mala, na momente se probijalo sunce, ali je Vihren gotovo ceo bio u magli. Bili smo sumnjičavi, jer da bi osetili pravi doživljaj na prevoju Končeto, potrebno je sunčano vreme i naravno odlična vidljivost.

 

početak uspona na Vihren, dole u daljini planinarski dom

 

U prevodu, doći na Pirin, a ne videti Končeto, to je kao kad odeš na svadbu, a ne vidiš mladu. Do Vihrena je trebalo preći oko 11 kilometara i savladati visinsku razliku preko 1100 metara. Na usponu su nam se pridružili članovi PD Jelenak iz Pančeva, ukupno njih petnaestoro. Staza je bila izuzetno teška, na momente klizava zbog izmaglice, a mi zbog velike magle nismo imali pravu orijentaciju. Na vrhu Vihren smo bili posle nekih 2,5 h uspona, kamenitom i strmom stazom, ali je osećaj  bio nikakav, zbog velike magle koja je bila svuda oko nas. Vidik je bio nikakav, duvao je vrlo jak vetar, a mi smo se dogovarali da li uopšte po ovakvom vremenu da krenemo na Končetu.

 

vreme se menja

 

konačno na Vihrenu 2914m

 

vreme nam nije išlo na ruku u tom trenutku

 

Bez obzira na loše vreme ipak smo odlučili da krenemo na vrh Kutelo 2908m, pa preko njega na Končeto i Banski Suhodol. Sišli smo strmijom stazom na prevoj Premkata 2650 m koji se nalazi između Vihrena i Kutela, a onda smo započeli uspon na Kutelo 1. Odjednom, kao da nas je Bog pogledao, izašlo je sunce, oblaci su nestali kao rukom odnešeni, a nama se ukazao prevoj Končeto. Za manje od sata bili smo na Kutelu 1, da bi sa njega grebenom  prešli  na Kutelo 2, a zatim preko čuvenog prevoja Končeto 2850 m stigli na Vrh Banski Suhodol 2884 m.

 

silazak sa Vihrena

 

uspon na Kutelo 2908m

 

poziranje na Kutelu 2908m

 

Končeto je najpoznatiji  prevoj na Balkanu, osiguran je sajlama, a ispod je vertikalna provalija duboka 1000m, prizor stvarno deluje impresivno.

 

prevoj Končeto

 

Končeto iz drugog ugla

 

Kada sam prešao Končeto i došao na vrh Banski Suhodol, uhvatio sam se za jedan kamen ne znajući da je ispod njega zmija šarka. Bilo je pitanje trenutka, da li se baciti unazad i rizikovati pad u provaliju, ili ujed jedne od naših najvećih otrovnica. Stvarno nezgodna situacija, jer bili smo na udaljenosti od oko 3 h do doma i protivotrova. Sva sreća, pa se odigrao najbolji mogući scenario, niti je mene ujela zmija, niti sam pao u provaliju. Bilo je baš netipično, videti šarku na 2886 metara nadmorske visine. Najviši predeli gde sam ih viđao bili su oko 2000 metara, na Durmitoru i Prokletijama. Prilikom silaska sa Banskog Suhodola bila je komična situacija, više niko nije smeo rukama da se hvata za kamenje, plašeći se da je možda baš ispod tog kamena zmija. A, predeo je bio takav da je trebala pomoć ruku prilikom silaska sa Končeta.

 

ekipa na Banskom Suhodolu 2884m

 

Na nekih 1 h od doma počeli su su takav pljusak i grmljavina, da bukvalno nismo imali gde da se sklonimo. Mene je toliko bolela noga u predelu kolena ,da sam jedva hodao. Kada sam se vratio kući, otišao sam na ultrazvuk, gde je ustanovljeno pucanje spoljnog ligamenta  kolena. Pirin je opravdao očekivanja, definitivno jedna od najlepših planina koje sam posetio.

 

silazak sa Banskog Suhodola

 

lepote Pirina

 

malo poziranja

Page 1 of 2

Powered by WordPress & Theme by Anders Norén

Translate »