Категорија: Crna Gora

Uspon na Bobotov kuk 2523 m

Bobotov kuk je najviši vrh Durmitora, visok je 2523 metra. U Crnoj Gori vlada  velika podeljenost oko toga da li je najviši vrh Crne Gore, jer mnogi tvrde da Zla Kolata na Prokletijama pripada Crnoj Gori i da je to zvanično najviši vrh Crne Gore, iako u svim zvaničnim dokumentima stoji da je to Bobotov kuk. Moje interesovanje za Durmitor potiče još iz osnovne  škole, imali smo nastavnicu biologije rodom iz okoline Žabljaka, pa nam  je na časovima sa oduševljenjem pričala o svom rodnom kraju, mestima na Durmitoru koja treba posetiti i ostalim pojedinostima vezanim za Durmitor. Često nam je donosila slike, razne isečke iz novina, kojekakve predmete, a mi smo sve to upijali sa velikom pažnjom.

 

ovako je izgledao moj prvi susret sa Crnim jezerom

 

Ponekad smo između časova umeli da započnemo priču o Durmitoru, iako niko od nas nije imao stvarnu predstavu o njemu, niti gde se stvarno nalazi. Naše znanje je bilo isključivo sa geografske karte i udžbenika geografije. Pričala nam je o svojim  usponima na Bobotov Kuk, pravcima uspona, težini uspona, stepenu rizika, kao i pogledu sa samog vrha. Već  tada sam se zainteresovao za Bobotov kuk, da sam nastavnici obećao  da ću jednog dana otići na Durmitor i popeti se na njegov najviši vrh, Bobotov kuk.

 

pogled sa Bobotovog kuka

 

Posle nekoliko godina, razgovarajući sa drugom gde bi mogli na odmor, predložio sam mu Durmitor, što je on sa oduševljenjem prihvatio. Tih dana sam bio pod velikom euforijom, odbrojavao sam dane, guglao po internetu tražeći korisne informacije koje bi nam bile od pomoći. Smeštaj nismo tražili unapred, jer smo se nadali da ćemo ga tamo, na licu mesta lako naći. Tog sudbonosnog , septembarskog jutra, krenuli smo  iz Šapca preko Valjeva za  Žabljak, ne sluteći da ćemo se toliko zaljubiti u Durmitor i da će nam upravo on postati omiljeno mesto za odmor. Usput smo  uživali u lepotama Povlena i Maljena preko kojih smo prelazili, ostavljajući iza sebe Kosjerićki i Požeški kraj. Na Zlatibor nismo hteli da svraćamo, jer smo ga ostavili za povratak, već nam je prva stanica bila omiljeno  Zlatarsko jezero, gde smo uvek  svraćali kada smo išli na Crnogorsko primorje.

 

pogled sa mosta na čamac sa rafting postavom

 

Tu smo se malo odmorili, islikali se na obali jezera, a zatim nastavili put. Predeo kojim smo putovali bio je kao iz neke bajke, razmišljao sam kad je ovde ovako lepo, kako li je tek na Durmitoru. Ostavivši Prijepolje daleko u kotlini ispod nas, zaputili smo se prema graničnom prelazu Jabuka, mestu gde je poginuo mladi bombaš Boško Buha. Posle nekih 2 h vožnje, dole duboko u provaliji, ukazao nam se čuveni, legendarni most na Đurđevića Tari, koji je izgledao još lepši uživo nego na slikama.

 

Most na Đurđevića Tari

Tu smo napravili drugu pauzu, uživali smo razgledajući most, pročitali smo na tablama ceo njegov istorijat, a posebnu pažnju su nam privukle rafting ekipe u gumenim čamcima dole na reci. Čamci su sa 160 metara visine delovali minijaturno, ali se čak gore na mostu osećao adrenalin koji su oni doživljavali, preskačući svaki talas. Prizor nas je toliko oduševio, da smo odlučili da se i u tome oprobamo, delovalo je stvarno moćno. Ja sam bio na raftingu Sočom u Sloveniji, Limom u Srbiji, Černom u Rumuniji, ali nikako nisam mogao da se organizujem da dođem na Taru.

 

jutarnji polazak na uspon

 

Popevši se iz kanjona Tare gore na visoravan, ukazali su nam se osunčani  durmitorski vrhovi, koji su izgledali ništa manje moćnije od alpskih vrhova. Stigavši u centar Žabljaka, ušli smo u jednu prodavnicu da se raspitamo za smeštaj, a ispostavilo se da baš radnica izdaje apartmane, odmah tu u centru. Apartmani su se nalazili nekoliko desetina metara dalje, bili su uredni i čisti, a uz to po pristojnoj ceni. Na brzinu smo se smestili, jer smo žurili da vidimo čuveno Crno jezero pre mraka. Bio je to jedan od mojih najlepših trenutaka u životu, osećao sam se kao da sam došao u neki čarobni svet. Definitivno, jedan od najlepših prizora koji se mogu doživeti je prisustvovati zalasku sunca na Crnom jezeru, u kome se ogleda vrh Mali Međed.

 

zalazak sunca na Crnom jezeru

 

Sledeći dan smo proveli obilazeći ostala jezera, upoznajući okolinu i prikupljajući neophodne informacije za sutrašnji uspon na Bobotov kuk.Odlučili smo se za uspon sa Crnog jezera, preko Šibalića katuna, Ledene pećine i Valovitog dola, koji je izuzetno zahtevan, u trajanju oko 6 h. Ta staza nam je bila interesantna zbog Ledene pećine, nadaleko poznate po svojim ledenim kristalima, koji krase njenu unutrašnjost. Jutro je bilo savršeno za uspon, sunčano sa velikom vidljivošću, kakvo mi planinari uvek priželjkujemo. Staza je bila izuzetno zanimljiva, a pogled je pucao na sve strane.

 

Ledena pećina

 

Videli su se gotovo svi durmitorski vrhovi, ali su se ipak izdvajala dva velika diva, Bobotov kuk i Bezimeni vrh. Posle nekih tri sata hoda, stigli smo do Ledene pećine, koja se smatra pravim čudom prirode, jedinstvenim u svetu. Nalazi se na vrhu Obla glava, na visini od 2160 metara, pokrivena je večitim ledom, imate utisak kao da ste u ledenoj kući. Ulazi se u glavnu dvoranu koja je pravougaonog oblika,dimenzija 40 x 20 metara. U dnu pećine nalaze se brojni ledeni stubovi različitih dimenzija i oblika, gde se priroda neverovatno igrala, od sićusnih do nekoliko metara visokih ledenih stubova.

 

ledeni kristali

 

Na izlasku iz pećine usledilo je spuštanje u Valoviti Do, a zatim najteži deo uspona uz Bobotov kuk. Usput smo sretali razne grupe planinara sa svih strana sveta, koji su bili očarani lepotama Durmitora da su samo škljocali svojim fotoaparatima. Ipak, najlepši deo uspona je onaj gde su nam stalno pred očima Veliko Škrčko jezero i kanjon reke Sušice. Tada završni uspon nije bio osiguran sajlama kao sada, pa su mnogi ostajali dole da sede, čekajući ove hrabrije da se vrate.

 

pogled na Veliko Škrčko jezero

 

Gore na vrhu upoznali smo momka i devojku iz Češke, sa kojima smo se baš sprijateljili. On je odrastao u Beogradu, otac mu je tada radio u jednom predstavništvu, pa je posle nekoliko godina doveo svoju devojku kako bi je upoznao sa prirodnim lepotama Balkana.

 

Poljaci prave TV reportažu

 

U međuvremenu došla je velika grupa Poljaka sa TV ekipom, da snima reportažu o usponu na Bobotov kuk za njihovu nacionalnu televiziju, a mi smo sa našim novim češkim prijateljima morali da siđemo zbog prevelike gužve na vrhu, iako smo imali u planu još da ostanemo.

 

konačno na Bobotu

 

Ubedili su nas da se vratimo sa njima preko prevoja Sedlo, gde su ostavili auto. Usput su nam pričali da sledećeg dana idu na najviši vrh Prokletija, Maja Jezerce. Sišli smo preko najvišeg durmitorskog jezera Zelenog Vira, smeštenog ispod samog Bobota, na visini od 2030 metara.

 

Bobotov kuk 2523 m

 

Zeleni Vir u letnjem period zna često da presuši, jer su zime na Durmitoru sve manje snežne, a ono vodu dobija topljenjem snega sa Bobotovog kuka. Međutim, pošto je zima bila izuzetno snežna, zbog topljenja velike količine snega, nivo vode je bio oko 3 metra, a ono  onako zeleno, na suncu delovalo prelepo.

 

najviše durmitorsko jezero Zeleni vir nalazi se na 2030 metara nadmorske visine

 

Put nas je vodio kroz dolinu Surutka, gde smo uživali u pogledima na vrhove Zupce i Šarene pasove. Silazak preko Surutke i Mliječnog dola je mnogo kraći, tako da smo za nekih dva sata bili na prevoju Sedlo, spremni za polazak na Žabljak.

 

vrh Zupci

 

pogled na Šarene pasove

 

U Žabljaku smo se rastali sa našim prijateljima iz Češke, poželeli smo im srećan put, a mi smo krenuli u naš smeštaj. Kada sam došao kući, posetio sam nastavnicu biologije koja je sada već stara žena, da joj pokažem naše slike sa Durmitora i uspona na Bobotov kuk.

 

sa prijateljima iz Češke na vrhu

 

Žena se toliko oduševila da je plakala od sreće, nije mogla da veruje da je njena priča uticala da toliko zavolim Durmitor. Ja sam nastavio svake godine da ga posećujem, nekada  dva puta godišnje, sakupivši  šesnaest uspona na Bobotov kuk, iz svih mogućih pravaca.

 

odmor na raskrsnici puteva ispod samog Bobotovog kuka

 

Njegovo Veličanstvo Durmitor

Durmitor je planinski masiv koji se nalazi u severozapadnom delu Crne Gore, smatra se jednom od najlepših i najraznovrsnijih planina na svetu koja je iz godine u godinu sve popularnija među turistima iz celog sveta. Čine ga 48 vrhova viših od 2000 metara, 18 ledničkih jezera, popularno nazvanih „Gorske oči“ od kojih su mnoga zbog globalnog zagrevanja sada bare, reka Tara sa svojim kanjonom koji je dubok preko 1100 m, po dubini je drugi je u svetu, odmah posle Velikog Kanjona Kolorada. Iz godine u godinu sve je popularniji rafting Tarom, koja pruža odlične mogućnosti, tako da postoji mnogo rafting kampova koji se ozbiljno bave ovim poslom. A, posebno je poslednjih godina atraktivan kanjon Nevidio, na južnim obroncima Durmitora koga pravi reka Mala Komarnica, osvojen tek 1965. godine.

Pogled na durmitorske vrhove

Na Durmitor se vrlo lako stiže, iz Beograda Ibarskom i Jadranskom magistralom preko Zlatibora, Zlatara, pa sve do Prijepolja, gde se skreće desno prema Pljevljima i graničnom prelazu Jabuka. Zatim se dalje prati putokaz prema Žabljaku, dolazi se do reke Tare i čuvenog mosta na Đurđevića Tari, jednog od najlepših mostova na svetu.

Most na Đurđevića Tari

Put dalje vodi do centra ovog kraja, gradića Žabljak, koji je najviše urbano naseljeno mesto na Balkanu, na visini 1456 m. Po lepoti okoline nimalo ne zaostaje za čuvenim alpskim centrima, ali prvi utisak je da tu još ima mnogo da se radi. Pojedini stari državni hoteli su zapušteni, neki su zatvoreni, ali zato postoji nekoliko lux privatnih hotela. pre nekoliko godina obnavljen je prelepi hotela Žabljak u strogom centru i najava da će njegovim stopama krenuti najstariji i najlepši hotel ovog kraja Durmitor, koji je prodat i očekuje ga vraćanje nekadašnjeg sjaja.

Pogled na vrhove Durmitora

Grad je prepun privatnih apartmana gde se smeštaj može naći po povoljnim cenama. Postoji  nekoliko dobrih kampova, koji su prepunjeni tokom letnjeg perioda, a posebno se izdvaja onaj kod Miše Vojinovića u Razvršju. Ko želi tradicionalan smeštaj treba da posetiti Durmitorske bungalove, gde sam ja odsedao nekoliko puta i odakle nosim lepe uspomene. Ima takođe nekoliko odličnih restorana gde možete uživati u nacionalnim jelima po pristupačnim cenama. U centru grada se nalazi megamarket Voli koji je izuzetno dobro snabdeven, a cene su slične kao u Srbiji.

centar Žabljaka zimi

Ipak, biser ovog kraja i najveći brend je Crno jezero, drugo po veličini ledničko jezero u Crnoj Gori, smešteno na nadmorskoj visini 1416 m. Udaljeno je 3 km od centra Žabljaka, ušuškano ispod vrha Mali Međed i okruženo je stoletnom četinarskom šumom sa svih strana.

Crno jezero

U proleće možete prisustvovati nesvakidašnjem dogadjaju, usred topljenja snega na Malom Međedu dolazi do pucanja vrela Čeline. Vrelo se nalazi ispod samog Malog Međeda, a prilikom pucanja zvuk je sličan  grmljavini koji se čuje kilometrima okolo, a voda se vodopadima spušta u jezero. Taj prizor obično traje oko 20 dana i prava je atrakcija za posetioce jezera.

vodopad Čeline

Crno jezero se sastoji  od Velikog i Malog jezera. Veliko jezero je površinski veće, sa najvećom dubinom oko 24 m, a malo je duboko oko 50 m i većeg je kapaciteta. U jezero se uliva Mlinski potok i još nekoliko manjih potoka, a ističe reka Komarnica koja je poznata po svom kanjonu Nevidio. Fascinantno je to što Veliko jezero pripada slivu Tare, a Malo jezero, zbog reke Komarnice slivu Pive. Oko jezera postoji odlična pešačka staza koja prolazi pored Titove pećine u kojoj se sa vreme drugog svetskog rata skrivao Josip Broz Tito sa vrhovnim štabom. Ulaz na Crno jezero se plaća, a cena dnevne karte je 3 eura. Na jezeru postoje brojni sadržaji kao vožnja u iznajmljenom čamcu, adventure park, vožnja bicikla itd.

Zminje jezero

Uzvodno uz Mlinski potok, oko sat vremena laganog hoda stiže se do prelepog Zminjeg jezera, skrivenog u dubini četinarske šume na nadmorskoj visini od 1520 m, gde stalno imate osećaj da vas neko sa strane posmatra.  Jezero je zelene boje sa prosečnom dubinom oko 3 m.

Pogled na Veliko Škrčko jezero sa Bobotovog kuka 2523 m, najvišeg vrha Durmitora

Veliko Škrčko jezero nalazi se ispod samog Bobotovog kuka, na nadmorskoj visini od 1686 m,  kraseći mnoge fotografije planinara sa uspona na Bobotov kuk. Najveća dubina ovog jezera je oko 17 metara i spada u najprovidnije durmitorsko jezero jer je providnost vode preko 8 metara. Takođe, ovo jezero je prepuno pijavica, tako da savetujem oprez prilikom kupanja.

Jezero Zeleni vir 2030 m

Jezero Zeleni Vir je najviše durmitorsko jezero, sakriveno ispod samog Bobotovog kuka, na visini od 2030 metara. Ono je najbolji primer globalnog zagrevanja, u letnjem periodu mnogo puta presuši, a pri najvišem vodostaju bude duboko preko 3 m. Ova fotografija je iz juna 2017 godine, a već u avgustu je potpuno presušilo.

Zminjičko jezero u selu Njegovuđa

Zminjičko jezero se nalazi u selu Njegovuđa, udaljenom oko 10 kilometara od Žabljaka, koje je jedino stanište serdarskog tritona, vodozemca koji samo u njemu živi i nigde više. Oko jezera postoji prelepa pešačka staza gde turisti dolaze tražeći mir. U Njegovuđi se rodio i odrastao Vuk Bojović, dugogodišnji direktor Beogradskog Zoo vrta, a jezero inače priprada imanju familije Bojović.

Vražje jezero

Poslednjih nekoliko godina kod turista je sve popularnije kupanje na Vražjem jezeru. Zbog sve većih vrućina na koje više ni Durmitor nije imun, ljudi traže spas u vodi, a kako je temperatura vode u njemu najveća, sve više kupača se opredeljuje za njega nego za Crno jezero.

Najviši vrh Durmitora Bobotov kuk

Najviši vrh Durmitora je Bobotov kuk koji je visok 2523 metra sa kojeg se pruža pogled stotinama kilometara u daljinu. Planinarima ništa manje atraktivan nije ni drugi po veličini Bezimeni vrh visok 2487 m, po mnogima najteži durmitorski vrh. Izuzetno su posećeni  vrhovi Veliki i Mali Međed, Prutaš, Istočni vrh, Šljemena, Uvita i Sedlena greda,itd.

Ovo je bila uvodna priča o Durmitoru, Žabljaku, pojedinim durmitorskim jezerima, a u nekim sledećim pričama biće moji usponi na durmitorske vrhove, rafting Tarom i prolazak kroz kanjon Nevidio. Durmitor je toliko raznolik da je malo i 30 priča..

 

 

 

Powered by WordPress & Theme by Anders Norén

Translate »