Категорија: Evropa Page 1 of 2

Triglav 2863 m

Aljažev dom, a u pozadini dominira Triglav

 

Euforični i dobro raspoloženi zbog uspešnog uspona na Punta Peniu, zaputili smo se u Sloveniju, u pohod na Triglav. Ispostavilo se da su Dolomiti bili pun pogodak, celoj ekipi je naglo skočio moral, ni traga od lošeg raspoloženja nakon povratka iz Šamonija. U Aljažev dom smo stigli u popodnevnim časovima, tu se na brzinu prepakovali i krenuli na uspon.

 

polazak ekipe na uspon

 

Nekoliko članova koji su u skorije vreme bili na Triglavu, ostali su u domu, ali su imali u planu samostalno penjanje  na neki od okolnih vrhova. Ja sam takođe nekoliko puta bio na Triglavu, ali sam se bez razmišljanja odlučio za ponovni susret sa jednom od mojih omiljenih planina, najvišim vrhom naše nekadašnje države. Sećanja me uvek vrate u školske dane, u moju prvu učionicu, koju je krasila velika slika Triglava, na kojoj je pisalo “Krov SFRJ”. Mislim da se upravo tada rađala moja ljubav prema planinama. Često sam na časovima gledao u sliku i zamišljao sebe gore na vrhu. Sama reč “Krov SFRJ” delovala mi je nekako zastrašujuće i nedostižno tada.

 

dečački san ispunjen po četvrti put

 

Taj san mi se ostvario 2003. godine kada sam prvi put bio gore, na vrhu Triglava, srećan kao čovek koji ispuni zakletvu. Hiljadu stvari sam zamišljao tada, sebe u klupi, učionicu, sliku Triglava, kako je vreme proletelo od tada. Sada smo žurili, bilo je kasno popodne, a morali smo stići u planinarski dom Kredaricu pre mraka. Posle nekih 20 minuta stigli smo do velikog spomenika, gde je klin sa karabinerom zaboden u stenu.

 

spomenik sa klinom i karabinerom

 

Spomenik je podignut u znak sećanja na stradale Partizane na Triglavu, za vreme Drugog svetskog rata, a nekih 20 minuta dalje nalazi se drugi spomenik, posvećen svim nastradalim planinarima koji su izgubili živote na Triglavu. Međutim, mi smo kod prvog spomenika skrenuli levo, jer je Paća odredio da se penjemo feratom, a da silazak bude normalnom rutom.

 

put je vodio kroz sparnu šumu

 

Vreme je bilo toliko sparno da se šuma kojom smo išli pretvorila u prašumu, a mi smo jedva disali. Tu mi se ponovo javio problem sa disanjem, sličan onome sa Gran Paradisa, kasnije se ispostavilo zbog problema sa plućnom maramicom, koji sam opisao ranije. Paća kao odličan vodič nije mi dao da odustanem, već je smanjio ritam i nas najumornije stavio odmah iza sebe.

 

ekipa grabi hrabro ka cilju

 

Negde pred  izlazak iz šume, vreme je počelo da se menja, munje su parale nebo, a u daljini se čula grmljavina. Ispod ferate smo sačekali nekih 45 minuta, da se vreme smiri, da bi mogli da nastavimo prema Kredarici.  Triglav je izuzetno opasan po grmljavini, zbog mnogo klinova i sajli koji privlače udar groma, pa su mnogi neoprezni planinari ovde ostavili svoje živote.

 

čekajući da se vreme smiri

 

Uspon ovom rutom je opasan, treba biti oprezan, jer staza većim delom ide uz stenu, ali je izuzetno zanimljiv i živopisan. Usput smo sretali  divokoze koje su toliko navikle na prisustvo ljudi, da se uopšte nisu plašile, a iznad staze u stenama, čuli su se gladni mladunci orlova, čekajući roditelje da se vrate sa ulovom. Jedini incident koji smo imali, desio  se kada su divokoze iznad nas pokrenule kamenje, koje je padalo po našim rančevima, jer smo svi kao po komandi ušli bliže stenama, kako bi glavu i telo zaštitili od kamenja.

 

veći deo staze vodi uz same stene

 

Mrak je polako padao, a mi smo poslednjih 30 minuta do doma išli sa čeonim lampama. U planinarski dom na Kredarici stigli smo negde oko 22 h, posle 6 h uspona sa zadržavanjima, savladavši visinu od skoro 1500 metara. Planinarski dom Kredarica  nalazi se na 2515 metara nadmorske visine i najviši je dom u Sloveniji. Sagradio ga je slovenački velikan Jakub Aljaž 1896. godine, da bi 1954. bio proširen i rekontruisan. Zbog sve veće posete Triglavu, dom je ponovo proširen 1983. dobivši sadašnji izgled. Kapacitet  je oko 300 mesta, a sobe su uglavnom sa 5 ležajeva.

 

planinarski dom Kredarica

 

Nakon dolaska u Kredaricu, usledilo je raspakivanje, a zatim smo naručili večeru u restoranu. Pošto je Triglav siromašan sa vodom, u domu nije bilo vode za piće, pa smo bili prinuđeni da je kupujemo. Jedna boca od 0,5 l košta oko 2,5 eura, pa prilikom uspona potrebno je što više vode natočiti na česmama oko Aljaževog doma. U domu su bili smešteni NATO vojnici, bilo ih je preko dvadeset, a mi smo počeli u šali da kujemo plan o njihovom razoružavanju za vreme spavanja, posle dobijanja signala od naše vlade iz Londona.

 

polazak na završni uspon

 

Ujutru smo ustali, sunce je već uveliko izašlo, tako da je dan obećavao dobar pogled sa vrha Triglava. Trebalo je savladati visinsku razliku oko 350 metara za 1,5 h. Završni uspon od Kredarice je ujedno i najteži deo staze. Staza je eksponirana,  sa klinovima i užadima, zahteva poseban oprez, nema se pravo grešku.

 

ne posustajemo

 

Prešavši Mali Triglav, uskoro smo bili na krovu nekadašnje SFRJ, na 2863 metra, brojke dobro  znane svima nama još iz školskih dana.

 

Kredarica u pozadini

 

Na vrhu je ponosno stajala Aljaževa kula, ili što bi fizičari svojim rečnikom rekli Faradejev kavez. Dakle, to je najbezbednije mesto na celom Triglavu u slučaju grmljavine, u koju može da stane oko 10 planinara.

 

ispred Aljaževe kule

 

A, odozgo je pogled  pucao sve do Grosgloknera, najvišeg vrha Austrije. Zatim su se nadovezivali Mangart, Prisojnik, Škrlatica i ostali vrhovi Julijskih Alpa. Levo od visoravni Pokljuke uočavala se Bohinjska kotlina, koja je od nas vešto skrivala svoj najveći dragulj, Bohinjsko jezero.

 

Paćina ekipa na vrhu

 

Posebno oduševljenje kod mene, izazvao je veliki broj male dece  na vrhu. Roditelji su ih gore doveli, da na Triglavu stiču svoje prvo planinarsko znanje,  da ovde uče kako da cene i poštuju to što im je priroda dala.

 

pogled sa vrha

 

pozdrav Triglavu

 

Punta Penia 3343 m

veštačko jezero Lago Di Fedaia

 

Posle neuspeha na Mon Blanu, na Paćin predlog organizovane su dve usputne povratničke akcije, na vrhove Punta Peniu i Triglav, kako bi se kući vratili srećni i zadovoljni. Iz Šamonija smo se u kasnim popodnevnim satima uputili prema Dolomitskim Alpima, tačnije najvišem  vrhu Punta Peniji, visokog 3344 metara, na planini  Marmolada. Usledila je noćna vožnja kroz Italijanske Alpe, a zatim odvajanje prema gradiićima Bolcanu i Meranu, koji se nalaze u srcu Dolomitskih Alpa. Naše krajnje odredište bilo je jezero Lago Di Fedaia, na koje smo stigli u ranim jutarnjim časovima.

 

brana i put koji ide preko nje

 

Iako veštačko, Fedaia je jedno prelepo jezero koje je smešteno u podnožju Marmolade, na nadmorskoj visini 2054 metara. Da nije brane preko koje se prelazi, verujem da bi svi pomislili da se radi o prirodnom ledničkom jezeru, koje se tu nalazi hiljadama godina. Jezero je nastalo 1956. godine izgradnjom 60 metara visoke brane sa dužinom od 615 metara. Oko njega je smešteno nekoliko odličnih pansiona, a malo ispod brane, sve se šareni od šatora raznih boja, jer ovo mesto je stvoreno za kampovanje.

 

na obali jezera usledilo je prepakivanje pred uspon

 

Ispred jezera smo se prepakovali, uzeli smo sve neophodne stvari za uspon, pa smo se zaputili preko brane na žičaru. Većina planinara praktikuje uspon žičarom do planinarskog doma Pian dei Fiacconi, koji se nalazi na visini od 2626 metara, jer staza do gore deluje nezanimljivo, vodi preko sipara sa niskim  rastinjem i lošim pogledom, dok se sa žičare pruža prelep pogled na jezero i okolne Dolomitske vrhove.

 

Bobi i ja sveže izgoreli od Alpskog sunca

 

Žičara je najstarija na Dolomitima, krajnje je neobična, ima korpu u koju može da stane dvoje ljudi. Tih 15 minuta koliko traje uspon žičarom, uživali smo u prelepom pogledu koji se pružao na sve strane.

 

pogled sa žičare na jezero i okolne vrhove

 

U domu smo se raspakovali, malo odmorili, a zatim krenuli na uspon. Paća je odlučio da na uspon idemo novom feratom, a da siđemo normalnom rutom, preko glečera.

 

početak ferate

 

Gore na ferati čekalo nas je pravo oduševljenje, toliko je dobro  urađena, da je pravo remek delo, definitivno najbolja ferata na kojoj sam bio.

 

ekipa je oduševljena

 

Put preko nje je izuzetno živopisan, vodi pored bunkera iz Prvog svetskog rata, do prelepih grebena sa odličnim vidikovcima.

 

definitivno najbolja ferata na kojoj sam bio

 

 

Prosto je nemoguće  zamisliti, da su se ovde gore, na visini od preko 3000 metara vodile borbe. Kada se čovek jedva popne feratom, mogu zamisliti kako je njima bilo sa teškim mitraljezima i pod punom ratnom opremom.

 

bunker iz Prvog svetskog rata

 

 

Iako ferata baš deluje moćno i zastrašujuće, toliko je bezbedna da se niko ni u jednom momentu nije osetio ugroženim.

 

hrabro ka cilju

 

Uspon feratom traje malo duže od dva sata, pa smo se na njenom završetku svi osećali tužno, želeli smo da potraje bar još malo.

 

bez straha

 

Nas nekoliko smo bili toliko odvažni, da nismo ni koristili pojas sa osiguranjem. Potom je usledio završni uspon glečerom do vrha, na kojem se nalazi veliki krst, visine oko četiri metra, a nedaleko od krsta smešten je mali planinarski dom koji je stalno otvoren.

 

staza vodi preko nekoliko grebena sa savršenim pogledom

 

konačno na vrhu

 

ekipa na 3343 m

 

Prilikom silaska preko glečera, dominirale su ogromne pukotine, duboke nekoliko desetina metara. Na nekim mestima bilo je potrebno  preskakati preko njih, jer su se protezale celom dužinom preko lednika. Voda je na sve strane žuborila, čitave reke su se slivale zbog visoke temperature, koja je topila sneg led.

 

ogromne pukotine koje je trebao zaobići

 

Spust je zbog padine bio izuzetno brz, pa smo se za nekih sat vremena našli u planinarskom domu.  U domu je vladala velika gužva, nekoliko naših članova moralo je da prespava u restoranu sa dnevnim boravkom, zbog popunjenosti svih soba.

 

silazak preko lednika

 

Dom je bio u vlasništvu jedne vredne, poštene i gostoljubive porodice, čiji su se članovi trudili da kod svakog gosta ostave dobar utisak. Posao je vodio otac, glava porodice, a pomagali su mu žena, dve ćerke i zet. Nas nekoliko dok smo čekali večeru, ubijali smo vreme igrajući se sa detetom starije ćerke, koje je sve vreme radoznalo trčkaralo oko nas, pokušavajući da privuče našu pažnju.

 

planinarski dom Pian dei Fiacconi na 2626 m

 

Zeta je interesovalo da li moje ime Milan ima nekakve veze sa istoimenim italijanskim fudbalskim klubom, čiji je on veliki navijač. Zvuči neverovatno, ali ja sam u tom trenutku ispod jakne imao baš majicu Milana. Kad  je to video počeo je da me grli od sreće, a zatim je krenula naša priča u nedogled, sve do istorijskih duela sa našom Crvenom Zvezdom 1989. godine.

 

na vrhu sa prijateljima

 

Ujutru, prilikom odlaska, bratski smo se izgrlili, razmenili brojeve telefona, a on me je pozvao da iduće godine budem njegov gost i da odemo na neku od utakmica Milana. Dole, ispred pansiona na jezeru, Paća je bio besan na naša dva vozača koja su tu odsela dok smo mi bili na usponu. Napravili su toliki račun za jednu noć,  kao da su jeli kavijar i pili Don Perinjon.

 

malo poziranja na grebenu

 

To su bila dva vrlo vesela, zanimljiva lika, kojima nikako nije išla vožnja kroz Italijanske Alpe. Pokušavši iz najbolje namere da skrate put prema Sloveniji, vozili su nas tako dva sata, uskim putem sa velikim krivinama, da bi na kraju došli na isto mesto odakle smo krenuli. A, u Udinama su tri puta obilazili oko kružnog  toka ne znajući kuda treba da skrenu, iako je na tabli jasno pisalo. Ali niko im zbog toga nije zamerio, stvarno su bili dobri ljudi zasmejavajući nas tih dana svojim ispadima.

 

mali planinarski dom na vrhu, nedaleko od krsta

 

Sve u svemu Dolomitski Alpi deluju impresivno, jedan su od najlepših predela koje  sam posetio. U taj deo Italije, zbog zimskih olimpijskih igara 2006. godine uložena su ogromna novčana sredstva, napravljene su najlepše staze, sa najsavremenijim žičarama i gondolama na svetu. Nedaleko od Punta Penije nalazi se čuveni zimski ski centar Cortina D’ Ampezzo, jedan od najvećih i najpoznatijih centara na svetu, koji tokom godine poseti ogroman broj turista i ljubitelja zimskih sportova.

 

definitivno prelepa planina koju treba posetiti

 

 

 

Page 1 of 2

Powered by WordPress & Theme by Anders Norén

Translate »