Na Balkanskom poluostrvu žive tri vrste zmija otrovnica, a to su: poskok(Vipera ammodytes), šarka(Vipera berus) i šargan (Vipera ursinii).

 

Poskok je majstor kamuflaže i izuzetno se penje po drveću

 

Poskok(Vipera ammodytes) je najotrovnija zmija evrope, koja se susreće gotovo na svim mestima do 1500 metara nadmorske visine, južno od Save i Dunava. To je naša najveća otrovnica, sa najvećom dužinom, koja može biti do jednog metra. Karakterističan je po svom rogu na glavi i cik-cak šarama po leđima. Omiljena su mu osunčana staništa, kao što su kamenjari, otvorene osunčane šume, žbunje i slično. U jesen, kada dolazi do smanjenja temperature tla, poskoci prelaze na nisko rastinje i drveće, gde se sunčaju i hrane manjim pticama.

 

Poskok je izuzetan majstor kamuflaže

 

Često se nalaze u neposrednoj blizini naselja, gde u potrazi za glodarima dolaze nadomak ljudskih domova. Ova vrsta je u Srbiji zakonom zaštićena. Očnjaci su mu dugi oko 1 centimetar, što to je skoro najbolji odnos dužine očnjaka, u odnosu na telesnu dužinu. Primera radi, kraljevska kobra koja je dugačka do 5,5 metara ima očnjake dužine oko 1 centimetar. Zbog tolike dužine očnjaka, on ubrizgava izuzetno veliku količinu otrova. Poskok spada u izuzetno spore i trome zmije, ali napad mu je izuzetno brz i silovit, jedan od najbržih u zmijskom svetu.

 

Iako spada u trome i spore zmije, njegov napad je jedan od najbržih

 

Karakteristično za njega je da menja boju u zavisnosti od svog staništa. Poskok rađa žive mlade, ženka u proseku okoti 10-20 mladih jedinki. Lazarev kanjon u Srbiji, smatra se najvećim staništem poskoka u Evropi. Takođe ga mnogo ima u kanjonu reke Gradac, u neposrednoj blizini Valjeva. Što se tiče Hrvatske, izuzetno velika populacija je u Dalmaciji, ali i  na ostrvima. Zbog izuzetno velike brojnosti u tom delu Hrvatske, kao i sve učestalijim ugrizima turista, na mnogobrojnim ostrvima, početkom 20 veka, iz Azije su uvezeni mungosi, tradicionalno veliki neprijatelji zmija.

 

Mungos je za vrlo kratko vreme uspeo da desetkuje populaciju poskoka u Dalmaciji i hrvatskim ostrvima

 

Mungosi su za relativno kratko vreme uspeli da desetkuju populaciju poskoka, ali su sa nedostatkom zmija, počeli da izlovljavaju vrlo retke vrste ptica, kao i ostale zakonom zaštićene životinje. Za kratko vreme su totalno narušili ekosistem u tom području, pa je započeto izlovljavanje mungosa u tim područjima. Poskok se hrani glodarima, gušterima, sitnim pticama, drugim zmijama, a prirodni neprijatelji su mu ptice grabljivice, kune, ježevi i ostale sitne zveri. U kasnu jesen, sklanjaju se u rupe, gde svi zajedno hiberniraju.

 

Šarka je najrasprostranjenija zmija otrovnica na svetu

 

Šarka(Vipera berus) je najrasprostranjenija zmija otrovnica na svetu, pokriva područje Evrope i Azije, od Atlanskog okeana, pa sve do Tihog okeana. Dugačka je do 75 centimetara, a telo joj je manje i elegantnije od poskokovog. Ima veliku trouglastu glavu, koja se jasno izdvaja od tela. Živi na većim visinama od poskoka, čak ide do 3000 metara nadmorske visine, ali je i česti stanovnik nizija.

 

Šarka je poput poskoka veliki majstor kamuflaže

 

Kod nas je ima u Vojvodini na Fruškoj Gori, Vršačkom Bregu, Obedskoj Bari i Zasavici, Staroj Planini, Kopaoniku, Šar Planini, Prokletijama, Durmitoru i ostalim višim planinama. Šarka živi isključivo tamo gde nema poskoka, jer to su dve vrste koje se međusobno ne podnose. Poskok kao snažniji, progoni šarku iz svojih staništa, terajući je u nizije i planine sa većom nadmorsko visinom, koje njemu ne pogoduju.

 

Šarka u toku lova

 

Kod većine naučnika vlada mišljenje, da je otrov šarke toksičniji od poskokovog, ali je mnogo bezopasnija, zbog male količine otrova koje ubrizgava. Očnjaci šarke su dugački samo 0,3 centimetra, što je mnogo manje, nego u odnosu na poskoka. Za razliku od poskoka, koji izbegava vodu, šarka je odličan plivač, i rado boravi u vodi. Hrani se glodarima, žabama, gušterima i manjim pticama, a plen je pticama grabljivicama, sitnim zverima, ježevima, itd.

 

Zmija Šargan je naša najmanja otrovnica

 

Šargan(vipera ursinii) je naša najmanja otrovnica, koja je ujedno najmanje opasna. Dugačak je oko 50 centimetara i naseljava planine preko 1500 metara nadmorske visine. Susreće se na Prokletijama, Šar planini, kao i visokim bosanskim planinama. Šargan spada u jako ugrožene vrste. Hrani se skakavcima i zrikavcima, a ređe sitnijim glodarima. Neprijatelji su mu ptice grabljivice, sitne zveri, itd. Kao i ostale vipere, šargan rađa žive mlade, gde ženka na svet donese 5 – 10 mladih jedinki. Kao i sve zmije, šargan takođe hibernira u toku zimskog perioda.

 

Često se na planinarskim akcijama nailazi na zmije koje se sunčaju na stazi

 

Ljudi me vrlo često pitaju kakva su moja iskustva sa zmijama, da li nosim protivotrov i kako se štitimo od njihovog ugriza na planinarskim akcijama. Naravno, zmije otrovnice jesu opasne, ali samo ako se ne pridržavamo pravila boravka u prirodi. One su tu gde jesu, a mi smo ti koji posećujemo njihova prirodna staništa i remetimo njihov mir. Protivotrov ne nosim, niti smatram da ima potrebe za tim, jer on se čuva u posebnim uslovima, na određenoj temperaturi, tako da je mogućnost njegovog nošenja isključena.

 

Posebno obratiti pažnju na ovakva mesta

 

Čak, i da je sve to idealno, postoji mogućnost pojave anafilaktičkog šoka prilikom davanja protivotrova, tako da se on dobija isključivo u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama. Prilikom kretanja kroz njihova staništa, potrebno je samo praviti vibracije, a one će se same skloniti. Nikako ne treba trčati, jer rizikujemo da nagazimo zmiju, pa ona tada neće imati dovoljno vremena da se skloni. U većini slučajeva, tada dolazi do ugriza. Prilikom eventualnog ugriza, potrebno je što pre obavestiti nadležnu službu i mirovati, kako se otrov ne bi širio po telu. Čak mnogi stručnjaci savetuju da se ne podvezuje mesto iznad rane, iako je to ranije bio slučaj.

 

Poslednjih godina se na tržištu pojavila Aspivenin pumpa, za izvlačenje otrova

 

Naravno, odraslom i zdravom čoveku otrov naših otrovnica ne predstavlja neki veći problem, jer može da prođe više od šest sati do dobijanja protivotrova. U mnogo slučajeva dolazi do suvog ugriza, gde zmija uopšte ne ubrizgava otrov, jer on je njoj isuviše dragocen da bi ga trošila i rasipala na čoveka, koji nije njen plen. Poslednjih nekoliko godina vrlo je aktuelna primena Aspivenin pumpe, kojom se pomoću vakuuma izvlači otrov iz same rane.

 

Primena Aspivenin pumpe

 

Aspivenin pumpa se proizvodi u Francuskoj, ali se može nabaviti u okolnim zemljama po ceni od oko 20 eura. Najšešća mesta ugriza su noge i ruke. U poslednje vreme, najviše su izloženi napadima berači šumskog voća, maline i ostalog lekovitog bilja, jer u njima zmije traže spas od letnjih vrućina. Planinari su takođe ugroženi, pa se savetuje nošenje gojzerica sa kamašnama.

 

Aspivenin pumpu je moguće nabaviti u okolnim zemljama po ceni od oko 20 euea

 

 

Kao sve zmije, tako i ove naše otrovnice hiberniraju tokom zimskog perioda. Postoji jedna zanimljivost vezana za zmije, i njihov prirodni plen glodare tokom hibernacije. Razumljivo, tokom leta zmije se hrane glodarima, ali tokom zime dešava se obrnuta situacija. Glodari, u potrazi za hranom, kada osete nepokretne zmije u svojim skloništima, napadaju ih, jer zmije ne mogu da se brane u takvom stanju, pa se dešava da unište celo leglo.