Категорија: Zapadna Srbija Page 1 of 2

Povlen

Povlen je planina koja se nalazi u Zapadnoj Srbiji i pripada vencu Valjevskih planina. Od Valjeva je udaljen nekih 30 kilometara. Čine ga nekoliko vrhova, od kojih su ona tri glavna, Veliki(1271 m), Srednji(1301m) i Mali Povlen(1347m). Mali Povlen je ujedno i najviši vrh valjevskih planina. Povlen ima ogroman broj markiranih staza, ali najpopularnije su dve kružne.

 

put od Valjeva do Debelog Brda, odakle kreće prva staza

 

 

put do sela Mravinjci, mesta odakle kreće druga staza

 

Prva, koja ide od Debelog Brda i druga iz valjevskog sela Mravinjci. Obe staze su vrlo slične, a identična im je i daljina. Kao što sam rekao prva staza vodi od Debelog Brda, mesta koje se nalazi na putu Valjevo – Bajina Bašta, udaljenog 30 km od Valjeva. Dužina ove kružne staze iznosi 13 km, savlađuje se uspon oko 665 m, a staza je srednje teška.

 

snimak staze koja vodi od Debelog Brda, preko sva tri vrha Povlena dužine 13 km

 

Od Debelog Brda vodi makadamski put, kojim se posle 45 minuta hoda stiže do planinarskog doma „Povlen“. Planinarski dom na Povlenu sagradilo je „Planinarsko-ekološko društvo Povlen“ pre nekoliko godina. U početku, to je bilo malo sklonište sa šest kreveta, a 2009. godine dom je proširen na kapacitet od 30 ležajeva. Treba napomenuti da dom nije stalno otvoren.

 

makadamski put kojim se ide do planinarskog doma na Povlenu

 

planinarski dom na Povlenu ima kapacitet 30 ležajeva, ali nije stalno otvoren

 

Levo od doma, ide se strmom stazom, kroz bukovu šumu na Veliki Povlen, do kojeg se stiže 20 minuta. Sa Velikog Povlena pruža se odličan pogled na Valjevsku Podgorinu, gde dominiraju susedne planine Jablanik, Medvednik i Bobija.

 

mesto kod doma gde se razdvajaju putevi za Veliki i Mali Povlen

 

pogled sa Velikog Povlena na susedne planine, Medvednik, Jablanik i Bobiju

 

Od Velikog Povlena nastavlja se grebenom prema Srednjem Povlenu. Staza je odlično obeležena i taj deo staze spada u najlepše staze Valjevskih planina. Smenjuju se izuzetni predeli, od kamenitog grebena, bukove šume, preko prelepih pašnjaka sa izuzetnim pogledom.

 

jedna grupna sa Velikog Povlena

 

Srednji Povlen je sličan Malom, jedino što je malo niži od njega. Silazak sa Srednjeg Povlena je nešto strmiji, a zatim se makadamskim putem nastavlja prema Malom Povlenu. U njegovom podnožju nalazi se crkva Svetog Arhiđakona Stefana sa crkvenim konakom, koji je još u fazi izgradnje. Na toj velikoj zaravni ima veliki broj prelepih vikendica, kojih je iz godine u godinu sve više.

 

silazak sa Srednjeg Povlena i videndice svuda okolo

 

Uspon na Mali Povlen je nešto strmiji i traje oko 20 minuta. Odozgo se pruža prelepi pogled čak do Durmitora, čiji se vrhovi vide po vedrom vremenu. Naravno, tu su nezaobilazne planine Zapadne Srbije Tara, Zlatibor, Zlatar, a preko Drine vide se Jahorina, Romanija, Igman i ostale bosanske planine.

 

Crkva Svetog Arhiđakona Stefana u jesenjim bojama

 

Mali Povlen u zimskim bojama – sa jednog od zimskih uspona

 

Vrh Malog Povlena je izuzetno prostran, da nije kamenja bilo bi to odlično fudbalsko igralište. On je kao i Jablanik prepun rovova iz Prvog svetskog rata, koji su razbacani na sve strane. Čini se da su planine bile najčešće poprište najvećih bitaka u tom ratu. Povratak sa Malog Povlena vodi makadamskim putem do Debelog Brda.

 

ekipa na Malom Povlenu 1347 m

 

na jednom od zimskih uspona

 

Na sve strane možete videti prelepe vikendice, ali i napuštene kuće u kojima niko odavno ne živi. Definitivno, Povlen sa razlogom smatraju za jednu od najlepših planina Zapadne Srbije. Najveći napredak ova planina doživela je izgradnjom makadamskog puta, koji je povezao okolna povlenska sela i omogućio normalniji život meštanima u njima.

 

na Malom Povlenu

 

Takođe, doprineo je  razvoju turizma i daleko lakši pristup vrhovima Povlena. Druga kružna staza ide iz sela Mravinjci, koji su najviše selo valjevskog kraja, na nadmorskoj visini blizu 1000 m. Do Mravinjaca se stiže putem iz Valjeva preko manastira Lelić, rodnog sela našeg velikana Vladike Nikolaja Velimirovića. Kao što rekog ova staza je potpuno identična prvoj, samo što se njome na Povlen dolazi iz suprotnog smera.

 

Povlen pod snegom, dolazak stazom iz sela Mravinjci

 

Prvo se penje Mali Povlen, a zatim se ide na Srednji, pa grebenom na Veliki Povlen. Povratak u Mravinjce je istim makadamskim putem. Obe staze su izuzetno zanimljive i atraktivne. Osim ova tri vrha Povlen je popularan po Taorskim vrelima, koja su smeštena u njegovom najlepšem delu.

 

Taorska vrela nekada su po lepoti bila u rangu sa Plitvicama i krasila su mnoge razlednice

 

Nekada su Taorska vrela po popularnosti i lepoti bila u rangu, sa daleko poznatijim Plitvičkim jezerima, ali se poslednjih decenija u njih uopšte nije ulagalo. Neplanirano se koristila njihova voda, tako da im je sada značajno smanjen kapacitet.

 

čuvene Povlenske kugle privlače mnoge ljubitelje naučne fantastike u ovaj kraj

 

Postoji i ona druga strana Povlena, zbog kojeg ga povezuju sa vanzemaljcima i naučnom fantastikom. U pitanju su velike kamene kugle, poznatije pod nazivom “Povlenske kugle”. Meštani veruju da ove kamene kugle imaju isceljiteljske moći, da su mnogima pomogle, izlečivši ih od raznih bolesti.  Druga grupa ljudi veruje da one predstavljaju planetarni sistem i da su ih vanzemaljci rasuli po Povlenu.

 

Povlen je prelep u svim godišnjim dobima

 

Na Povlenu se takođe nalaze i Povlenske alke, koje su uklesane u stenama. Po predanju za njih su se u vreme Panonskog mora vezivali brodovi. A, po drugoj teoriji njih koristile su ih drvoseče prilikom seče šuma i pomoću njih su izvlačili stabla.

 

poziranje na Velikom Povlenu

 

Verovali u ove priče ili ne, Povlen svakako treba posetiti i upoznati njegov prebogat sadržaj. Jedan dan je malo, u poređenju sa zadovoljstvom koje pruža ova prelepa planina.

 

Veliki Povlen

 

zaslužen odmor

 

reklamiranje „Zmaja sa Radana“

 

zasluženi odmor

Medvednik

selo Rebelj ispod samog vrha Medvednika

 

Medvednik je planina koja pripada vencu valjevskih planina, udaljena je od Valjeva oko 30 kilometara. Postoje dve verzije po kojima je dobio ime. Po jednoj  zbog svog izgleda, jer gledajući ga iz daljine, sa valjevske strane, izgleda kao neki ogroman medved koji leži i odmara se, a po drugoj verziji  nekada je na njemu živelo  mnogo medveda, pa zbog toga nosi naziv Medvednik. Ja bih ipak izabrao drugu teoriju, jer sam iz razgovora sa meštanima saznao, da su ipak imali bliske susrete sa medvedima, kako ranije, tako i u skorije vreme. Jedan meštanin iz Rebelja mi je pričao, da je u toku lova iz pećine izleteo medved, a se on toliko uplašio, da je  bacio svoju pušku kako bi brže trčao. Posle nekoliko dana se vratio po pušku, ali medveda nigde nije bilo, verovatno ni njemu taj susret nije prijao, pa se sklonio na neko sigurnije mesto. Inače, Medvednik je prepun pećina, vrlo je šumovit, bogat vodom, a to je idealno stanište za medvede.

 

pogled na vrhMedvednika i planinarski dom iz Rebelja

 

Do Medvednika vodi mnogo puteva, mogao bih o njima pisati danima, a mi smo uvek dolazili putem iz Valjeva prema Debelom Brdu, zatim skretanje u selu Poćuta, gde bi ispred manastira Pustinja ostavili automobil. Odatle bismo nastavili peške preko sela Vujinovače i Rebelja, do planinarskog doma Krušik, gde se sve staze spajaju i odatle kreće završni uspon na Medvednik. Naše omiljeno mesto bilo je selo  Rebelj, gde smo se tokom 16 godina planinarenja, bukvalno sprijateljili sa celim selom, tako da je naš prolazak kroz Rebelj uvek bio zapažen, uz obavezno svraćanje kod ljubaznih domaćina na gibanicu, domaće vino, Valjevsko pivo i ostale domaće specijalitete. Rebelj se nalazi ispod samog vrha Medvednika, te spada u jedno od najizolovanijih sela Valjevskog kraja. Ima oko stotinak stanovnika i putujuću prodavnicu, za koju sam tada prvi put u životu čuo.

 

Rebeljska reka

 

Naime, postoji kombi pretvoren u prodavnicu, koji određenim danima dolazi u Rebelj, ali i ostala zabačena sela koja nemaju prodavnicu. Teško je zamisliti da je Rebelj nekada bilo najrazvijenije mesto u valjevskom kraju, u kome se nalazio jedan od najvećih rudnika bakra sa topionicom, čiji ostaci postoje i dan danas. U rudniku je bilo upošljeno preko 300 rudara, postojale su prodavnice, kafane, škola, pošta i ostala savremena infrastruktura u to vreme. Vrhunac eksploatacije bio je osamnaesti i devetnaesti vek, gde su pravo na koncesiju imali Englezi, a početkom dvadesetog veka su je dobili Francuzi.

 

podnožje Medvednika je izuzetno bogato pašnjacima

 

Ovaj rudnik se prvi put pominje još u doba starih rimljana, koji su tu eksploatisali bakar, a mnogi tvde da se pored bakra vadilo i zlato. Ime Rebelj potiče od latinske reči rebellem, što u prevodu znači buntovnik, sitan prevarant, lopov. Meštani Rebelja pričaju da je lokalno stanovništvo tada kralo opremu, alat, i sve što im dođe pod ruku, pa su vlasnici rudnika sa njima imali velikih problema, otuda potiče naziv mesta Rebelj. U selu je veliki broj starih lica, gotovo da nema mladih, koji su davno otišli u grad, trbuhom za kruhom i nikada se više nisu vratili.

 

putokaz za vrh

 

Rebelj su 2014. godine pogodile poplave i klizišta, pa je gotovo pola sela nestalo, zbog čega su ljudi koji su ostali bez svojih kuća, morali biti iseljeni u drugi, bezbedniji  kraj sela, a naš put kojim smo dolazili do planinarskog doma, ostao je zauvek zatrpan. Sa klizištem su nestala vredna arheološka nalazišta, sa rudnicima iz starog i srednjeg  veka. Inače, Medvednik je vodom najbogatija valjevska planina, na njemu izvire reka Obnica, pritoka Kolubare, zatim Rebeljska reka  i mnogi drugi poznati i nepoznati potoci.

 

put do vrha

 

Posebno je interesantna pojava da se na Medvedniku sudaraju slivovi dveju reka, Kolubare sa Obnicom, i Drine sa Jadrom, koji izvire na njegovim severozapadnim padinama. Planinarski dom na Medvedniku sagrađen je 1981 godine, nalazi se na 805 metara nadmorske visine i spada u jedan od najboljih i najposećenijih  domova na valjevskim planinama.

 

vrh Medvednika 1247 m

 

Poslednjih godina sve više je popularnija staza, kojom se sa vrha  Jablanika silazi do planinarskog doma na Medvedniku, dugačka 23 km ,koju  praktikuje sve više planinarskih društava, gde u jednom  danu ispenju oba vrha. U domu na Medvedniku  svake prve nedelje u oktobru održavaju se dani gljiva, izuzetno posećena manifestacija, što takmičara u spremanju gljiva, što degustatora. Staza od doma do vrha Medvednika je srednje teška i nema eksponiranih delova.

 

pogled sa vrha Jablanika 1274 m na Medvednik

 

Dužina staze je oko 10 km i na vrh se stiže za oko 2 h. Sa vrha se gotovo ništa ne vidi, jer je Medvednik izuzetno bogat bukovom šumom koja se prostire sve do vrha, koji se nalazi na 1247 m nadmorske visine. Zatim se nastavlja nekoliko stotina metara grebenom do prelepog vidikovca Vojinova Stena, jednim od najboljih vidikovaca valjevskog kraja, odakle pogled puca stotinama kilometara u daljinu.

 

čuveno Drvo Ljubavi, na putu od vrha prema Vojinovoj Steni

 

Vojinova Stena je vertikala visine preko 300 m, vrlo je posećena i poznata u alpinističkom svetu.

 

pogled sa Vojinove Stene

 

Sa Vojinove Stene vodi kružni put nazad do planinarskog doma. Sve u svemu Medvednik iako nije najviša, spada u najimpozantniju planinu valjevskog kraja, jer iz daljine deluje zastrašujuće, kao nekakav usnuli div, koji se izdigao iznad ValjevskePodgorine. Zaklučak je sledeći, Medvednik je planina vredna poštovanja, koju treba posetiti, osetiti njegove čari i uživati u prelepoj, raznolikoj prirodi.

 

na Vojinovoj Steni

 

Page 1 of 2

Powered by WordPress & Theme by Anders Norén

Translate »