Gran Paradiso 4061 m

Vrh Gran Paradisa

 

Posle nekoliko godina pauze od poslednjeg planinarenja na Alpima, odlučio sam se da ih ponovo posetim. Odabrao sam Gran Paradiso, najviši vrh Italije i Mon Blan, nekada najviši vrh Evrope, a sada samo Zapadne Evrope. Ekspedicija je bila pod vođstvom Zorana Pavlovića Paće iz Predejana, jednog od najboljih vodiča na ovim prostorima. Ekipa je krenula u prepodnevnim časovima iz Predejana, a ja sam u 16 h bio na Rumskoj petlji nestrpljivo ih čekajući.

 

vrh Paradisa sa Madonom

 

Dan je bio tipičan sa sredinu jula, nenormalna vrućina, sa temperaturom oko 40 stepeni. Mene onako natovarenog, sa velikom torbom i rancem, svi su začuđeno posmatrali,  pretpostavljajući da sam krenuo na more. Posle pola sata ekipa je stigla, a ja sam ušao u minibus. Unutra je vladalo veselo raspoloženje, većinu učesnika sam odlično poznavao, jer smo planinarili godinama, a one koje nisam poznavao, vrlo brzo sam se sprijateljio sa njima.

 

Kamp Pont 1960 m nadmorske visine, početak uspona na Gran Paradiso

 

Mene je čekalo mesto pored mog najboljeg druga sa planinarenja Bobija iz Bojnika, a drugari su mi već prepričavali događaj  kako su zamalo ostali zaboravljeni na benzinskoj pumpi, dok su kupovali sladoled. Usput smo  svratili na još dva mesta gde su nas čekali preostali članovi ekspedicije. Ekipa je bila mešovita, najviše ih je  bilo sa juga Srbije, četvorica planinara iz Makedonije, nekoliko iz Vojvodine i jedan iz Beograda. Prvo veće zadržavanje imali smo na jednom velikom parkiralištu, u centralnom delu Hrvatske, blizu Slavonskog Broda, zbog pauze od 45 minuta, koju je minibus morao da pravi na svaka četiri sata. Tu su nas tako izujedali komarci, da smo brže bolje pobegli svi u bus. Potom je usledila noćna vožnja kroz drugi deo Hrvatske i Sloveniju, gde je većina nas spavala. Zora nas je dočekala u Italiji, ostavljajući iza sebe Padovu, Vićencu, Veronu, Brešu, Bergamo i naposletku centar svetske mode, grad Milano. Zatim smo se uputili prema poslednjem velikom gradu u Italiji Aosti, u čijoj je blizini kamp Pont, naše ciljno mesto i početak uspona na Gran Paradiso. Kamp Pont je udaljen 40 km od Aoste,  na nadmorskoj je visini od 1960 metara i na samoj je granici sa Francuskom.

 

jedna od rečica koja pripada slivu najveće italijanske reke Po

 

Stigli smo u 12 časova, a u kampu je vladala neviđena gužva, bilo je planinara sa svih strana sveta. Tu smo se prepakovali i krenuli prema planinarskom domu Vitorio Emanuele, koji se nalazi na 2735 metara nadmorske visine, gde smo imali u planu noćenje. Pont poseduje ogroman auto kamp i prelepi alpski hotel koji se nalazi u centru kampa. Staza do doma je izuzetno živopisna, vodi kroz četinarsku šumu, a uz stazu ide rečica koja na pojedinim mestima prelazi u vodopade. Uglavnom Paradiso je prepun reka i potoka, koji se svi slivaju u najveću italijansku reku Po.

 

Gran Paradiso je izuzetno bogat vodom

Posle 2,5 h uspona ukazao nam se prelepi dom Vitorio Emanuele, sa svojom neobičnom konstrukcijom i zaobljenim krovom, koji se spušta do zemlje. Ime je dobio po istoimenom italijanskom kralju koji je prvi ujedinio Italiju. Planinarski domovi u Alpima su prava remek dela, graditelji se utrkuju ko će napraviti lepši i unikatniji dom, a da pritom ne liče jedan na drugi. Gore oko doma, vladala je velika gužva, ništa manja od one u Pontu.

 

uspon do planinarskog doma Vitorio Emanuele

 

Prvi prizor na koji smo naleteli, bile su nemačke planinarke, koje su se kupale u jezercetu ispred doma. Nas su smestili u stari deo doma, neposredno iza novog. Bobi i ja smo se odmah izvrnuli na klupe, gde smo polegali, i uz pivo uživali u pogledu, sve dok nije pao mrak. Večerali smo u domu, a hrana je bila izvanredna, prijala mi je ta italijanska kuhinja.

 

planinarski dom Vitorio Emanuele 2735 m

 

Posle večere smo se svi razišli, jer  nas je čekalo ustajanje u 2h i uspon od nekoliko časova hoda. Ustali smo u 2h i već oko pola tri svi smo bili na stazi. U daljini su se videli planinari, čije su čeone lampe svetlele kao svici u letnjim noćima. Staza je bila nezanimljiva, jer zbog mraka nismo ništa videli, a uspon je bio dug i konstantan.

 

polazak na noćni uspon

 

Zora nas je dočekala na raskrsnici puteva, a pod prvim suncem nazirao se veličanstveni Mon Blan. Mislim da u tom trenutku, niko od nas nije razmišljao o Paradisu, već su nam pogledi i misli bili usmereni  na Mon Blan. Paća, kao iskusan vodič koji je na Paradisu bio nekoliko puta, odabrao je uspon feratom, koji je mnogo dinamičniji i zanimljiviji.

 

Mon Blan obasjan prvim zracima sunca

 

Na ferati smo stavili dereze, formirali naveze od četiri člana i polako krenuli napred. Negde na polovini  završnog uspona  osetio sam  manjak kiseonika, sve teže sam disao, pa sam to rekao Paći koji mi je odmah dao tabletu protiv visinske bolesti.

 

na ferati

 

Nekoliko meseci kasnije, ispostaviće se da nije bila u pitanju visinska bolest, već  da sam u Alpe krenuo sa pocepanom plućnom maramicom, a da to uopšte nisam znao. Doktor je rekao da je pravo čudo kako sam se uopšte popeo na planinu preko 4000 metara, sa takvim plućima. Naravno, završio sam na odeljenju pulmologije 30 dana, ali o tome ću neki drugi put. Posle popijene tablete, malo odmora, došao sam sebi, i bez većih problema izašao na Gran Paradiso koji je visok 4061 metar.

 

završnica ferate

 

Vrh Paradisa je očaravajući, gore se nalazi kip Boginje Madone, pa stoga ovaj vrh ima duhovni značaj. Do kipa je najteže doći, jer su tih nekoliko metara najrizičniji na Gran Paradizu, što svedoče nadgrobne ploče nastradalih planinara, koje su na sve strane okolo. Na vrhu smo se zadržali nekoliko minuta, jer smo zbog velike gužve morali da se sklonimo, kako bi se fotografisale grupe planinara koje dolaze.

 

završni uspon na Gran Paradiso

 

U povratku, temperatura je naglo skočila, tako da je bilo preko 15 stepeni u plusu, što se ranije retko  dešavalo. Na sve strane su se videle pukotine u ledu, a lavina je odnosila delove lednika, koji su tu stajali netaknuti milionima godina. Vratili smo se uobičajenom rutom prema domu Vitorio Emanuele, a Paradiso gotovo da niko nije ni spominjao, niti je mario za globalno zagrevanje, već smo svi mislima bili gore, na Mon Blanu.

 

zajedno na vrhu sa Madonom

 

najrizičniji deo uspona

 

Bobi i Zmaj sa Radana na vrhu

Post-article Ad Code: Copy and paste your adsense code that you want to add to the end of the article. The ad code will be inserted automatically after the final paragraph of every post.

Previous

Banja Herkulana

Next

Mon Blan vs globalno zagrevanje

Оставите одговор

Powered by WordPress & Theme by Anders Norén

Translate »