Meandri Uvca

Uvačko ili kako ga još nazivaju Sjeničko jezero, jedno je od najlepših jezera u Srbiji.  Čuveno  je po svojim meandrima, koji su nastali potapanjem kanjona reke Uvac. Jezero je nastalo 1979. godine zbog potrebe akumulacije za hidroelektranu Uvac. Kako je ovaj kraj imao otežano snabdevanje električnom strujom, iskorišćeni su svi prirodni potencijali tada moćne planinske reke, kako bi konačno i ovaj deo Srbije mogao nesmetano da funkcioniše.

 

nadaleko poznati Meandri Uvca

 

Sada Uvac više nije prepoznatljiv po svojoj snazi i moći, već po jedinstvenim meandrima u svetu, koji su nastali potapanjem njegovog kanjona. Obično su akumulacije štetne, jer trajno promene i naruše ekosistem reke, ali većina stručnjaka se slaže da je Uvac jedna od retkih reka, koja je u ovom slučaju profitirala i još više dobila na svojoj lepoti. Ovde se priroda neverovatno poigrala i napravila ga još lepšim nego što je bio. Jezero je smešteno između planina Zlatara i Javora, na nadmorskoj visini od 985 metara, a dužina meandara iznosi oko 27 kilometara. Jezero se prostire između sela Akmačića i Bukovika.

šest avanturista, srećni i nasmejani

 

Posebnu popularnost specijalni rezervat Uvac, doživeo je zaštitom beloglavih supova, lešinara koji su bili na granici izumiranja, ostalo ih je tada svega nekoliko parova. Sistematskim radom, oni su sačuvani i sada ih na Uvcu ima oko 500 jedinki. Kako su moji prijatelji želeli da posete Uvac, rešio sam da im organizujem ovu nezaboravnu avanturu. Jednog avgustovskog jutra, nas šestoro avanturista, zaputili smo se na meandre Uvca. Krenuli smo iz Šapca u ranim jutarnjim časovima, jer nas je čekao dug put, a želeli smo što više da iskoristimo ovaj dugi, letnji dan, kako bi što više vremena uživali u toj nesvakidašnjoj lepoti. Trebalo je preći oko 250 km, što je negde 5h vožnje u jednom pravcu.

 

nezaobilazno fotografisanje na Zlatarskom jezeru

 

Odabrali smo put preko Bukova, Zlatibora i Zlatara, zbog dvoje naših drugara, koji su dan ranije otišli na Zlatar. Oni su tamo prenoćili, kako bi se kasnije priključili našoj grupi. Taj put je dobro poznat svima nama, jer nam je omiljen kada idemo u Crnu Goru. Jutro je bilo vedro i sunčano, što je garantovalo odličan provod, budući da kiša često ume da pokvari doživljaj na Uvcu. Kada smo prelazili preko Valjevskih planina sunce je uveliko izlazilo, a mi smo uživali u pogledu na osunčane vrhove Povlena i Maljena.

 

Žile pozira

 

Prvu pauzu napravili smo na Zlatarskom jezeru, gde smo doručkovali. A, doručak je bio onakav  kakav se samo poželeti može, na terasi motela iznad samog jezera, sa pogledom na modro plavo jezero. Kao i uvek, najteže pada rastanak od ovog prelepog jezera, ali mi smo morali da nastavimo dalje jer dan je poprilično odmicao. Gore na Zlataru ispred hotela Panorama, sačekali su nas dvoje naših drugara, tako da smo pod velikom euforijom krenuli ka Sjenici. Put je bio kao iz bajke, pogled je pucao na obronke Zlatara, a u daljini su se nazirali Javor i Golija.

 

ulazak u rezervat Uvac

 

U Sjenici smo skrenuli putem ka Ivanjici, da bi posle nekih 7 km stigli do ulaska u rezervat  Uvac. Tu smo ostavili automobile i nastavili pešice makadamskim putem. Vidik sa puta je bio izvanredan, uživali smo u pogledu na Uvačko jezero i njegove daleko poznate meandre. Već pre podneva dan je bio užasno topao, temperatura je uveliko bila preko 30 stepeni. Posle nekih 45 minuta hoda, u dolini pored jezera  ukazao nam se kamp Markova ravan.

 

kamp Markova ravan

 

Kamp Markova ravan je tipičan kamp toga tipa, gde se sva radnja dešava na otvorenom prostoru, jer je vrlo popularan tokom letnjeg perioda. Poseduje kafanicu na otvorenom, nekoliko bungalova za spavanje, auto kamp, kao i mesto za postavljanje šatora. Ovde postoji mogućnost vožnje čamcima po meandrima, a na obali jezera je plaža gde se kupaju posetioci kampa.

 

plaža ispred kampa Markova ravan

 

Mi onako žedni i dehidrirani od visoke temperature, odmah smo naručili hladno piće u kafani. Služio nas je jedan simpatični dekica, starosti blizu 80 godina.

 

na visećem mostu

 

On uopšte nije slušao, niti se trudio da zapamti porudžbinu, već bi bukvalno doneo sve na izvol’te, nešto slično švedskom stolu. A, novac nije brojao, samo ga je stavljao u džep. Naravno, nama nije bio cilj da mu nanesemo nikakvu finansijsku štetu, čak smo mu dali i više nego što treba, jer je stvarno bio simpatičan i gostoljubiv. Za to vreme u kampu smo dopunili zalihe vode, jer je dan bio dosta vreo i očekivali smo veliku potrošnju.

 

čist pozeraj

 

Posle kraćeg odmora i osveženja, zaputili smo se prema visećem prešačkom mostu, koji povezuje dve obale jezera. Na mostu je usledilo nezaboravno fotografisanje, a zatim početak uspona ka vidikovcu Molitva, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1247 metara. Do Molitve je trebalo preći nekih 6 kilometara, savladati visinsku razliku od skoro 300 metara, za šta nam je  trebalo otprilike oko 2 časa. Sam početak staze je bio malo nezanimljiv,  jer smo se kretali kroz nisko rastinje odakle nismo imali baš neki pogled.

 

ni Mrčki potok nije odoleo velikoj letnjoj suši

 

Kako smo se sve više penjali, rastinje je postajalo sve ređe, a nastavili  su da dominiraju prelepi pašnjaci. Sa samim usponom rasla je i temperatura, koja je u tom momentu bila blizu četrdesetom podeoku. Veliko olakšanje je usledilo kada smo sišli do Mrčkog potoka, koji je obrastao gustom šumom, a mi smo spas od velike vrućine potražili u debeloj hladovini. Idući dalje došli smo do čuvene Devojačke stene, koja je u odnosu na okolinu delovala veličanstveno. Ime je dobila po jednoj devojci koja se zbog nesrećne ljubavi bacila sa i tako sebi oduzela život.

 

Devojačka stena, mesto odakle je prema predanju skočila devojka zbog nesrećne ljubavi

 

Kako smo se približavali Molitvi, tako su naše zalihe vode nestajale, jer smo je trošili u velikim količinama. U daljini smo ugledali vidikovac koji je bio prepun ljudi. Malo njih je toga dana pešačilo do njega, većina je došla džipovima sa druge strane.

 

sa drugarima

 

Pogled sa Molitve je bio fenomenalan, videli su se kilometri i kilometri meandara, kao i čamci koji su meandrima vozili turiste. A, gore iznad naših glava,  krstarili su beloglavi supovi, jasno nam stavljajući nam do znanja ko je ovde gospodar neba.

ekipa na Molitvi, svi srećni i zadovoljni

 

Toliko su naviknuti na prisustvo ljudi, da su svega na nekoliko metara od  nas jezdili kanjonom, ne plašeći nas se uopšte.Na vrhu smo uživali nekih pola sata, a zatim je usledio povratak u kamp.

 

Gospodari neba

 

Ostali smo bez kapi vode za piće, jer smo na vrelom danu potrošili sve zalihe. Moj savet je, kada dolazite na Molitvu u letnjem periodu, natočite u kampu što više vode, kako bi imali dovoljno za uspon i povratak. Prilikom silaska, stazu smo bukvalno prešli trčeći, velika  žeđ nas je primoravala na to.

 

sreća – radost

 

Našoj sreći nije bilo kraja kada smo iz daljine ugledali kamp, delovalo je to kao fatamorgana u pustinji. Posedali na klupe u hladovini, a naš dekica nam doneo ceo švedski sto osvežavajućih napitaka. Tu akciju pamtim po mojoj najvećoj žeđi, koju nikada nisam doživeo do tada. Kada smo se dobro odmorili, krenuli smo prema našim automobilima.

 

pozeraj

 

Svakako, Meandri Uvca su mesto koje treba posetiti i uživati u svakom trenutku vremena provedenog ovde. Staza do gore nije teška, niti ima eksponiranih delova. Idealna je za planinare početnike, koji će uz ovu turu još više zavoleti  praninarenje.

 

rastanak sa Uvcem

 

Prilikom povratka odlučili smo se za put preko Javora i Ivanjice, kako bi zaokružili ovu jednodnevnu turu po Zapadnoj Srbiji. Preški smo oko 550 km i doživeli nezaboravnu avarnturu u kanjonu reke Uvac i njegovim nadaleko poznatim meandrima.

 

dužina rukavaca iznosi oko 27 kilometara

 

Vidikovac Molitva

Post-article Ad Code: Copy and paste your adsense code that you want to add to the end of the article. The ad code will be inserted automatically after the final paragraph of every post.

Previous

Carku(Karpati) 2190 m

Next

Šarganska osmica

2 Comments

  1. Zile

    Ha ha, odlicno.. Neke od ovih fotki prvi put vidim 🙂

Оставите одговор

Powered by WordPress & Theme by Anders Norén

Translate »