Musala je najviši vrh Balkana koji se nalazi u Bugarskoj, na planini Rila. Ime je dobila od turske reči mus alah, što u prevodu znači bliže Alahu. Pre turske najezde vrh se zvao  zvao Tangra. Od Beograda je udaljena 480 km, put vodi preko Niša, Dimitrovgrada, do Sofije, a zatim južno prema turističkom mestu Borovec.  Kao svakom planinaru na ovom našem brdovitom Balkanu, želja mi je bila da se popnem na najviši vrh Balkanskog poluostrva, Musalu.

pogled na Musalu, najviši vrh Balkana koji se ogleda u jezeru

 

Gledao sam koja sve društva idu u junu na Musalu, pa je izbor pao na Železničar iz Niša. Presudilo je to što je vodič na toj akciji Miroslav Dokman, moj dobar prijatelj. Kontaktirao sam ga, odmah sam bio upisan na spisak učesnika, tako da  mojoj sreći nije bilo kraja.  Polazak je bio iz Niša, u 2 h po ponoći  ispred gradske kuće. U Niš sam stigao 1 h ranije kako bih našao parking mesto, gradsku kuću i grupu koja ide u Borovec. Razmišljao sam kako ću se ja nepoznat uklopiti u tu grupu gde se svi poznaju, ali kasnije se ispostavilo da tu niko nikoga ne poznaje i da je ovo prva akcija ove grupe ljudi. Nismo imali predstavu da će upravo tu biti formirana strašna ekipa ljudi, koja će redom osvajati planinske  vrhove na Balkanu i kasnije biti okosnica čuvenih Paćinih ekspedicija po evropskim i svetskim vrhovima, a ja da ću među njima steći prijatelje za ceo život. Iz razgovora sa njima zaključio sam da ih ima iz svih delova južne Srbije,  Niša, Niške banje, Bojnika, Lebana, Sokobanje, Vlasotinca, Bele Palanke, i  još nekoliko okolnih mesta. Bio sam  jedini koji je branio čast severa zemlje. Šalu na stranu, ljudi su bili toliko gostoprimljivi, da se ja ni u jednom trenutku nisam osetio da tu ne pripadam, čak sam se osećao kao da sam rođen na jugu Srbije.

 

reka Struma u Samokovu

 

Komentarišući između sebe znali smo da idemo u Bugarsku i tamo neki Borovec, totalnu nepoznanicu za veliki deo nas, osim za vodiče Dokmana i Dragana. U jutarnjim časovima kada smo stigli, sačekalo nas je pravo iznenađenje. Borovec je bio prepun turista, izgledao je baš superiorno u odnosu na naš vrhunski Kopaonik. To je nastariji zimski turistički centar na Balkanu, dugo godina je bio vodeći, sve do ekspanzije Banskog poslednjih nekoliko godina. U centru Boroveca nalazi se ogroman hotel Samokov, koji je dobio ime po gradiću Samokov u podnožju Rile. Naravno da sam za Samokov čuo zbog ski skakača Vladimira Zografskog, koji je iz Samokova, a ja sam veliki fan ski skokova. Kao što rekog hotel Samokov je veći i luksuzniji od svih Kopovih hotela zajedno, a u neposrednoj blizini nalazi se hotel Rila, ništa manji i luksuzniji od hotela Samokov.

 

hotel Samokov u centru Boroveca

 

Borovec se nalazi na 1315 metara nadmorske visine i bilo je u planu da idemo gondolom do vrha Jastrebec na visini od 2368 m. Tek kada sam video gondolu, shvatio sam da takvu nema pola daleko poznatijih ski centara u Evropi. Moj savet je da idete gondolom, uštedećete vreme, jer staza je do gore totalno nezanimljiva, pešači se nekih 3 h, dok se gondolom popne za nekih 20 min. Sa nje se pruža prelep pogled na Rilska jezera i gotovo pola Bugarske. Cena povratne karte je oko 6 eura, ali vredi verujte svaku paru. Na pojedinim mestima visina gondole od zemlje je oko 80 metara. Tek kada krenete sa vrha Jastrebec čeka vas pravo uživanje.

 

čekanje na ukrcavanje u gondolu

 

 

ekipa na vrhu Jastrebec 2369 m

 

 

ulaz u nacionalni park Rila se ne plaća

 

 

Za nekih 1 h stiže se do hiže Musala, mesta gde odsedne veliki broj planinara. Tada se hiža renovirala, pa nismo bili u mogućnosti da odsednemo u njoj. Inače hiža Musala ima kapacitet  45 ležajeva i nalazi se na nadmorskoj visini  2389 m. U blizini hiže je prelepo Alekovo jezero koje je dobilo naziv po čuvenom Konstantinu Aleku, piscu i začetniku planinarenja u Bugarskoj, u prevodu nacionalnom heroju Bugarske.

 

hiža Musala

 

Dalje, put  vodi do hiže Everest i Ledenog jezera, najvišeg ledničkog jezera na Balkanu koje je smešteno na 2720 metara nadmorske visine. Od vodiča Miroslava Dokmana, koji je vrhunski poznavalac Bugarske i njene istorije, saznali smo mnogo zanimljivih i korisnih informacija. Bugari svoj najveći vrh zovu Krov sveta, pa je zbog toga hiža Everest dobila naziv. Hiža ili kako je oni zovu zaslon Everest ima 30 spavaćih mesta, gde se mogu naručiti hrana i piće.

 

hiža Everest

 

Od zaslona do vrha stižemo za nekih 1 h, a staza na završnom usponu je osigurana sajlama.

 

završni uspon na Musalu

 

put ka vrhu

 

pogled na hižu Everest i Ledeno jezero

 

Rilska jezera u magli

 

konačno na Musali 2925 m

 

Na vrhu se nalazi najveća meteorološka stanica na Balkanu, a vrh je baš prostran, skoro pa veličine fudbalskog terena na kome je vladala velika gužva. Pri povratku sa Musale uhvatilo nas je takvo nevreme sa  grmljavinom, da smo svi gledali kako da što pre siđemo sa vrha i dočepamo se gondole. Bio sam među prvima koji su stigli do gondole, a mojoj sreći nije bilo kraja kada sam suv ušao u gondolu. Međutim, sve što je lepo kratko traje, tako i naša sreća. Krenuo je da duva takav jak vetar, da je na gondoli odmah nestala struja, a mi smo ostali ljuljajući se na vetru čitavih 10 minuta, 60 m iznad zemlje, strahujući da ne pukne sajla. Posle nekih 20 minuta, došla je struja, a mi smo na kraju ipak bezbedno sišli do centra Boroveca.

 

malo poziranja na vrhu

 

najveća meteorološka stanica na Balkanu, koja se nalazi na Musali

 

U povratku iz Boroveca, svratili smo u prestonicu Bugarske Sofiju, gde je Dokman nastavio sa svojim zanimljivim pričama. Objasnio nam je da Sofija ima 7 mostova, ali začuđujuće  nijednu reku. Bugari su toliko su želeli da imaju svoju reku, da su napravili prave pravcate mostove. Posetili smo nekada najveći pravoslavni hram na svetu Aleksandar Nevski i crkvu Sveta Nedelja, u kojoj su izloženje mošti jednog od naših najvećih vladara, kralja Milutina. Delovali smo malo posravljeno, jer mnogi od nas nisu ni znali gde se njegove mošti nalaze. Posle posete predsedničkoj palati, krenuli smo oduševljeni put Niša. U busu smo sređivali utiske, a vodiči su nas pozvali da odmah idući mesec posetimo drugu najveću Bugarsku planinu Pirin. Naravno, odmah je pao dogovor. Zaključak ove akcije je da su Bugari velika planinarska sila, odlični domaćini sa izuzetnim smislom za planinski turizam. Posebno je impresivno da se u Bugarskoj  na svakih 5 h hoda nalazi planinarski dom. Oduševio me veliki broj male dece koji se sa svojim roditeljima penju na Musalu, stičući svoje prvo planinarsko znanje baš ovde, na krovu Balkana. Sve u svemu jedna prelepa planina, vrlo bogata vodom, ili kako je u prevodu zovu planina sa 100 jezera.

 

jedno od mnogobrojnih jezera da putu do vrha

 

deo ekipe pozira u centru Boroveca

 

pogled na moćnu Musalu

Post-article Ad Code: Copy and paste your adsense code that you want to add to the end of the article. The ad code will be inserted automatically after the final paragraph of every post.