Punta Penia 3343 m

veštačko jezero Lago Di Fedaia

 

Posle neuspeha na Mon Blanu, na Paćin predlog organizovane su dve usputne povratničke akcije, na vrhove Punta Peniu i Triglav, kako bi se kući vratili srećni i zadovoljni. Iz Šamonija smo se u kasnim popodnevnim satima uputili prema Dolomitskim Alpima, tačnije najvišem  vrhu Punta Peniji, visokog 3344 metara, na planini  Marmolada. Usledila je noćna vožnja kroz Italijanske Alpe, a zatim odvajanje prema gradiićima Bolcanu i Meranu, koji se nalaze u srcu Dolomitskih Alpa. Naše krajnje odredište bilo je jezero Lago Di Fedaia, na koje smo stigli u ranim jutarnjim časovima.

 

brana i put koji ide preko nje

 

Iako veštačko, Fedaia je jedno prelepo jezero koje je smešteno u podnožju Marmolade, na nadmorskoj visini 2054 metara. Da nije brane preko koje se prelazi, verujem da bi svi pomislili da se radi o prirodnom ledničkom jezeru, koje se tu nalazi hiljadama godina. Jezero je nastalo 1956. godine izgradnjom 60 metara visoke brane sa dužinom od 615 metara. Oko njega je smešteno nekoliko odličnih pansiona, a malo ispod brane, sve se šareni od šatora raznih boja, jer ovo mesto je stvoreno za kampovanje.

 

na obali jezera usledilo je prepakivanje pred uspon

 

Ispred jezera smo se prepakovali, uzeli smo sve neophodne stvari za uspon, pa smo se zaputili preko brane na žičaru. Većina planinara praktikuje uspon žičarom do planinarskog doma Pian dei Fiacconi, koji se nalazi na visini od 2626 metara, jer staza do gore deluje nezanimljivo, vodi preko sipara sa niskim  rastinjem i lošim pogledom, dok se sa žičare pruža prelep pogled na jezero i okolne Dolomitske vrhove.

 

Bobi i ja sveže izgoreli od Alpskog sunca

 

Žičara je najstarija na Dolomitima, krajnje je neobična, ima korpu u koju može da stane dvoje ljudi. Tih 15 minuta koliko traje uspon žičarom, uživali smo u prelepom pogledu koji se pružao na sve strane.

 

pogled sa žičare na jezero i okolne vrhove

 

U domu smo se raspakovali, malo odmorili, a zatim krenuli na uspon. Paća je odlučio da na uspon idemo novom feratom, a da siđemo normalnom rutom, preko glečera.

 

početak ferate

 

Gore na ferati čekalo nas je pravo oduševljenje, toliko je dobro  urađena, da je pravo remek delo, definitivno najbolja ferata na kojoj sam bio.

 

ekipa je oduševljena

 

Put preko nje je izuzetno živopisan, vodi pored bunkera iz Prvog svetskog rata, do prelepih grebena sa odličnim vidikovcima.

 

definitivno najbolja ferata na kojoj sam bio

 

 

Prosto je nemoguće  zamisliti, da su se ovde gore, na visini od preko 3000 metara vodile borbe. Kada se čovek jedva popne feratom, mogu zamisliti kako je njima bilo sa teškim mitraljezima i pod punom ratnom opremom.

 

bunker iz Prvog svetskog rata

 

 

Iako ferata baš deluje moćno i zastrašujuće, toliko je bezbedna da se niko ni u jednom momentu nije osetio ugroženim.

 

hrabro ka cilju

 

Uspon feratom traje malo duže od dva sata, pa smo se na njenom završetku svi osećali tužno, želeli smo da potraje bar još malo.

 

bez straha

 

Nas nekoliko smo bili toliko odvažni, da nismo ni koristili pojas sa osiguranjem. Potom je usledio završni uspon glečerom do vrha, na kojem se nalazi veliki krst, visine oko četiri metra, a nedaleko od krsta smešten je mali planinarski dom koji je stalno otvoren.

 

staza vodi preko nekoliko grebena sa savršenim pogledom

 

konačno na vrhu

 

ekipa na 3343 m

 

Prilikom silaska preko glečera, dominirale su ogromne pukotine, duboke nekoliko desetina metara. Na nekim mestima bilo je potrebno  preskakati preko njih, jer su se protezale celom dužinom preko lednika. Voda je na sve strane žuborila, čitave reke su se slivale zbog visoke temperature, koja je topila sneg led.

 

ogromne pukotine koje je trebao zaobići

 

Spust je zbog padine bio izuzetno brz, pa smo se za nekih sat vremena našli u planinarskom domu.  U domu je vladala velika gužva, nekoliko naših članova moralo je da prespava u restoranu sa dnevnim boravkom, zbog popunjenosti svih soba.

 

silazak preko lednika

 

Dom je bio u vlasništvu jedne vredne, poštene i gostoljubive porodice, čiji su se članovi trudili da kod svakog gosta ostave dobar utisak. Posao je vodio otac, glava porodice, a pomagali su mu žena, dve ćerke i zet. Nas nekoliko dok smo čekali večeru, ubijali smo vreme igrajući se sa detetom starije ćerke, koje je sve vreme radoznalo trčkaralo oko nas, pokušavajući da privuče našu pažnju.

 

planinarski dom Pian dei Fiacconi na 2626 m

 

Zeta je interesovalo da li moje ime Milan ima nekakve veze sa istoimenim italijanskim fudbalskim klubom, čiji je on veliki navijač. Zvuči neverovatno, ali ja sam u tom trenutku ispod jakne imao baš majicu Milana. Kad  je to video počeo je da me grli od sreće, a zatim je krenula naša priča u nedogled, sve do istorijskih duela sa našom Crvenom Zvezdom 1989. godine.

 

na vrhu sa prijateljima

 

Ujutru, prilikom odlaska, bratski smo se izgrlili, razmenili brojeve telefona, a on me je pozvao da iduće godine budem njegov gost i da odemo na neku od utakmica Milana. Dole, ispred pansiona na jezeru, Paća je bio besan na naša dva vozača koja su tu odsela dok smo mi bili na usponu. Napravili su toliki račun za jednu noć,  kao da su jeli kavijar i pili Don Perinjon.

 

malo poziranja na grebenu

 

To su bila dva vrlo vesela, zanimljiva lika, kojima nikako nije išla vožnja kroz Italijanske Alpe. Pokušavši iz najbolje namere da skrate put prema Sloveniji, vozili su nas tako dva sata, uskim putem sa velikim krivinama, da bi na kraju došli na isto mesto odakle smo krenuli. A, u Udinama su tri puta obilazili oko kružnog  toka ne znajući kuda treba da skrenu, iako je na tabli jasno pisalo. Ali niko im zbog toga nije zamerio, stvarno su bili dobri ljudi zasmejavajući nas tih dana svojim ispadima.

 

mali planinarski dom na vrhu, nedaleko od krsta

 

Sve u svemu Dolomitski Alpi deluju impresivno, jedan su od najlepših predela koje  sam posetio. U taj deo Italije, zbog zimskih olimpijskih igara 2006. godine uložena su ogromna novčana sredstva, napravljene su najlepše staze, sa najsavremenijim žičarama i gondolama na svetu. Nedaleko od Punta Penije nalazi se čuveni zimski ski centar Cortina D’ Ampezzo, jedan od najvećih i najpoznatijih centara na svetu, koji tokom godine poseti ogroman broj turista i ljubitelja zimskih sportova.

 

definitivno prelepa planina koju treba posetiti

 

 

 

Post-article Ad Code: Copy and paste your adsense code that you want to add to the end of the article. The ad code will be inserted automatically after the final paragraph of every post.

Previous

Mon Blan 3.deo

Next

Triglav 2863 m

Оставите одговор

Powered by WordPress & Theme by Anders Norén

Translate »