Smrzavanje na Vitoši 2290 m

Vitoša je planina koja se nalazi u zapadnoj Bugarskoj, na čijim obroncima je smeštena prestonica Sofija. Tog decembarskog dana iz Niša  krenuo je pun autobus članova Železničara i Mosora, želeći da u svoje planinarske knjižice kompletira i pečat sa ove prelepe planine.  Jutro je bilo hladno i maglovito, bez padavina. Prva naša stanica bila je Sofija, gde smo imali slobodne aktivnosti 2 h. Svi smo se rastrčali po gradu, neki u planinarsku radnju Stenata, drugi u posetu crkvama, a ostali po kafićima u centru. Magla je nestajala, sunce se probijalo, a temperatura je bila nekoliko stepeni u plusu, čak se i Vitoša videla kao na dlanu.

 

početak uspona na Černi vrh 2290 m

 

Pratili smo vremensku prognozu tih dana, najavljivali su na Vitoši mogući sneg i temperaturu ne toliko u minusu. Radovali smo se snegu, čak je nekoliko članova ponelo skije. Krenuli smo autobusom na Vitošu, a negde malo ispod hiže Aleko počeo je sneg da provejava, ali ništa strašno. Svi  smo bili oduševljeni što ćemo uživati u zimskim čarolijama, jer snega u našim krajevima  do tada uopšte nije bilo.

 

vreme se menja

 

Stigli smo u hižu Aleko, koja se nalazi na 1800 metara, koja je naravno ime dobila po čuvenom Konstantinu Aleku. Tu smo izašli iz autobusa i ušli u hižu Aleko da izvršimo poslednje pripreme za uspon. Na usponu su nam se pridružili naši veliki bugarski prijatelji Cvetan Cekov, Yurii Stoyanov, i još nekoliko prijatelja iz Bugarske, a u međuvremenu je stigao mini bus iz Vlasotinca i Surdulice. Cvetan je vrlo prijatan, srdačan čovek,  odličan planinar, osvajač mnogih evropskih vrhova i godišnje  preko 100 puta poseti Vitošu. Staza je laka, kružna sa dužinom oko 13 km, i visinskom razlikom oko 500m. Kada smo krenuli iz hiže Aleko prema vrhu, sneg je počeo jače da pada, bilo je hladno, ali opet podnošljivo. Na stazi je bilo nekoliko vodiča iz Železničara i Mosora, a nas je bilo negde oko 70.

 

snezna mećava pojačava da pada

 

Negde ispod samog vrha je počela da pada takva snežna mećava, da bukvalno nismo videli put, jedva smo čekali da stignemo na vrh na kojem se nalazi zaklon u meteorološkoj stanici. Većina nas  nije bila adekvatno odevena, jer nismo mogli pretpostaviti šta nas čeka, imali smo debele jakne, kape, šalove, ali niko nije imao potkapu, niti naočare.

 

meteorološka stanica na Černom vrhu u magli

 

Kada smo stigli u meteorološku stanicu dobili smo informaciju da je temperatura blizu -30, a da vetar duva preko 100 km/h.  Unutra je bilo toplo, svi smo se nekako nagurali, naručili smo čaj, kafu i ostale tople napitke kako bi došli sebi. Meteorološka stanica na Vitoši je slična onoj na Musali, liči na planinarski  dom, a u njoj služe piće i hranu. Nalazi se na samom Čermom vrhu čija je visina 2290 m. Nekoliko hrabrih drugara iz Vlasotinca izašlo je u majcama da se slika ispred.

 

hrabri drugari iz Vlasotinca prkose hladnoći i -30 stepeni

 

Tu smo se zadržali oko 2 h, osušili se, ugrejali, ručali, pa je došlo vreme za povratak u hižu Aleko. Izabrali smo povratak drugom stazom, jer je na Vitoši popularna kružna staza koju većina planinara koristi.

 

velika hladnoća je zaledila gotovo sve aparate i kamere na telefonima, ali nije jedan

 

Napolju je besnelo takvo nevreme da se bukvalo staza nije videla, a jak vetar koji je duvao u lice vraćao nas je unazad. U jednom momentu se spustila  takva magla da nas nekoliko nije znalo na koju ćemo stranu. Ostali smo par minuta čekajući da oblak prođe ne bi li nam se ukazao put, što se i desilo.

 

spremni za povratak u hižu Aleko

 

Moj drug Bobi je bio najprisebniji tada, prvi je ugledao oznaku prema kojoj smo krenuli trčećim korakom dok se još vide štapovi zabodeni u zemlju, koji služe za orijentaciju na zimskim usponima. Sneg je toliko napadao da smo imali velike muke pri silasku, na mestima gde su bili veliki smetovi propadali smo do pojasa. U blizini hiže Aleko, vetar je bio dosta slabiji, pa nam je bilo olakšano kretanje, a sneg je padao slabijim intenzitetom. Kada smo stigli u Aleko,  bili smo crveni u licu, sa velikim promrzlinama. Dobili smo informaciju da nekoliko članova nedostaje, jer su u magli na vrhu promašili stazu.

 

silazak sa Černog vrha 2290 m

 

Sva sreća pa je među njima bio jedan planinarski vodič, koji je odlično poznavao Vitošu, tako da nismo ni sumnjali da će se bezbedno vratiti. Kada su ga pozvali mobilnim telefonom tačno je znao lokaciju gde se nalaze. U toj grupi je bio jedan dečko kome je uspon na Vitošu bio prva planinarska akcija, a kad su stigli rekao nam je da mu je ovo prva i poslednja akcija.  Tu smo se dobro ugrejali, a zatim ušli u autobus i krenuli ka Sofiji.

 

panorama Sofije

 

Naš prijatelj Cvetan nam je pričao da se skoro ne seća ovakvog nevremena na Vitoši. U Sofiji je sunce zalazilo bilo je prijatno vreme, ni nalik onome na Vitoši. Ja sam kao većina učesnika prošao sa promrzlinama drugog stepena, a ožiljci na licu ostali su još jedno 20 dana. Odmah sutradan sam otišao u prodavnicu lovačke opreme i kupio najbolju potkapu koju više nikad ne vadim iz ranca, čak ni na letnjim usponima. Vitoša je za sve nas bila jedno veliko iskustvo, ali da su nas toga dana pitali da li bi opet ponovili istu akciju, svi bi jednoglasno pristali. Bio sam na mnogo zimskih uspona, doživeo snežnu oluju na Mon Blanu pre 10 godina, ali ovakvu kao na Vitoši nisam nikada.

 

blizu hiže Aleko

 

Cvetan predvodi svoju grupu

Post-article Ad Code: Copy and paste your adsense code that you want to add to the end of the article. The ad code will be inserted automatically after the final paragraph of every post.

Previous

Planica snežna kraljica

Next

Crno jezero

Оставите одговор

Powered by WordPress & Theme by Anders Norén

Translate »