Triglav 2863 m

Aljažev dom, a u pozadini dominira Triglav

 

Euforični i dobro raspoloženi zbog uspešnog uspona na Punta Peniu, zaputili smo se u Sloveniju, u pohod na Triglav. Ispostavilo se da su Dolomiti bili pun pogodak, celoj ekipi je naglo skočio moral, ni traga od lošeg raspoloženja nakon povratka iz Šamonija. U Aljažev dom smo stigli u popodnevnim časovima, tu se na brzinu prepakovali i krenuli na uspon.

 

polazak ekipe na uspon

 

Nekoliko članova koji su u skorije vreme bili na Triglavu, ostali su u domu, ali su imali u planu samostalno penjanje  na neki od okolnih vrhova. Ja sam takođe nekoliko puta bio na Triglavu, ali sam se bez razmišljanja odlučio za ponovni susret sa jednom od mojih omiljenih planina, najvišim vrhom naše nekadašnje države. Sećanja me uvek vrate u školske dane, u moju prvu učionicu, koju je krasila velika slika Triglava, na kojoj je pisalo “Krov SFRJ”. Mislim da se upravo tada rađala moja ljubav prema planinama. Često sam na časovima gledao u sliku i zamišljao sebe gore na vrhu. Sama reč “Krov SFRJ” delovala mi je nekako zastrašujuće i nedostižno tada.

 

dečački san ispunjen po četvrti put

 

Taj san mi se ostvario 2003. godine kada sam prvi put bio gore, na vrhu Triglava, srećan kao čovek koji ispuni zakletvu. Hiljadu stvari sam zamišljao tada, sebe u klupi, učionicu, sliku Triglava, kako je vreme proletelo od tada. Sada smo žurili, bilo je kasno popodne, a morali smo stići u planinarski dom Kredaricu pre mraka. Posle nekih 20 minuta stigli smo do velikog spomenika, gde je klin sa karabinerom zaboden u stenu.

 

spomenik sa klinom i karabinerom

 

Spomenik je podignut u znak sećanja na stradale Partizane na Triglavu, za vreme Drugog svetskog rata, a nekih 20 minuta dalje nalazi se drugi spomenik, posvećen svim nastradalim planinarima koji su izgubili živote na Triglavu. Međutim, mi smo kod prvog spomenika skrenuli levo, jer je Paća odredio da se penjemo feratom, a da silazak bude normalnom rutom.

 

put je vodio kroz sparnu šumu

 

Vreme je bilo toliko sparno da se šuma kojom smo išli pretvorila u prašumu, a mi smo jedva disali. Tu mi se ponovo javio problem sa disanjem, sličan onome sa Gran Paradisa, kasnije se ispostavilo zbog problema sa plućnom maramicom, koji sam opisao ranije. Paća kao odličan vodič nije mi dao da odustanem, već je smanjio ritam i nas najumornije stavio odmah iza sebe.

 

ekipa grabi hrabro ka cilju

 

Negde pred  izlazak iz šume, vreme je počelo da se menja, munje su parale nebo, a u daljini se čula grmljavina. Ispod ferate smo sačekali nekih 45 minuta, da se vreme smiri, da bi mogli da nastavimo prema Kredarici.  Triglav je izuzetno opasan po grmljavini, zbog mnogo klinova i sajli koji privlače udar groma, pa su mnogi neoprezni planinari ovde ostavili svoje živote.

 

čekajući da se vreme smiri

 

Uspon ovom rutom je opasan, treba biti oprezan, jer staza većim delom ide uz stenu, ali je izuzetno zanimljiv i živopisan. Usput smo sretali  divokoze koje su toliko navikle na prisustvo ljudi, da se uopšte nisu plašile, a iznad staze u stenama, čuli su se gladni mladunci orlova, čekajući roditelje da se vrate sa ulovom. Jedini incident koji smo imali, desio  se kada su divokoze iznad nas pokrenule kamenje, koje je padalo po našim rančevima, jer smo svi kao po komandi ušli bliže stenama, kako bi glavu i telo zaštitili od kamenja.

 

veći deo staze vodi uz same stene

 

Mrak je polako padao, a mi smo poslednjih 30 minuta do doma išli sa čeonim lampama. U planinarski dom na Kredarici stigli smo negde oko 22 h, posle 6 h uspona sa zadržavanjima, savladavši visinu od skoro 1500 metara. Planinarski dom Kredarica  nalazi se na 2515 metara nadmorske visine i najviši je dom u Sloveniji. Sagradio ga je slovenački velikan Jakub Aljaž 1896. godine, da bi 1954. bio proširen i rekontruisan. Zbog sve veće posete Triglavu, dom je ponovo proširen 1983. dobivši sadašnji izgled. Kapacitet  je oko 300 mesta, a sobe su uglavnom sa 5 ležajeva.

 

planinarski dom Kredarica

 

Nakon dolaska u Kredaricu, usledilo je raspakivanje, a zatim smo naručili večeru u restoranu. Pošto je Triglav siromašan sa vodom, u domu nije bilo vode za piće, pa smo bili prinuđeni da je kupujemo. Jedna boca od 0,5 l košta oko 2,5 eura, pa prilikom uspona potrebno je što više vode natočiti na česmama oko Aljaževog doma. U domu su bili smešteni NATO vojnici, bilo ih je preko dvadeset, a mi smo počeli u šali da kujemo plan o njihovom razoružavanju za vreme spavanja, posle dobijanja signala od naše vlade iz Londona.

 

polazak na završni uspon

 

Ujutru smo ustali, sunce je već uveliko izašlo, tako da je dan obećavao dobar pogled sa vrha Triglava. Trebalo je savladati visinsku razliku oko 350 metara za 1,5 h. Završni uspon od Kredarice je ujedno i najteži deo staze. Staza je eksponirana,  sa klinovima i užadima, zahteva poseban oprez, nema se pravo grešku.

 

ne posustajemo

 

Prešavši Mali Triglav, uskoro smo bili na krovu nekadašnje SFRJ, na 2863 metra, brojke dobro  znane svima nama još iz školskih dana.

 

Kredarica u pozadini

 

Na vrhu je ponosno stajala Aljaževa kula, ili što bi fizičari svojim rečnikom rekli Faradejev kavez. Dakle, to je najbezbednije mesto na celom Triglavu u slučaju grmljavine, u koju može da stane oko 10 planinara.

 

ispred Aljaževe kule

 

A, odozgo je pogled  pucao sve do Grosgloknera, najvišeg vrha Austrije. Zatim su se nadovezivali Mangart, Prisojnik, Škrlatica i ostali vrhovi Julijskih Alpa. Levo od visoravni Pokljuke uočavala se Bohinjska kotlina, koja je od nas vešto skrivala svoj najveći dragulj, Bohinjsko jezero.

 

Paćina ekipa na vrhu

 

Posebno oduševljenje kod mene, izazvao je veliki broj male dece  na vrhu. Roditelji su ih gore doveli, da na Triglavu stiču svoje prvo planinarsko znanje,  da ovde uče kako da cene i poštuju to što im je priroda dala.

 

pogled sa vrha

 

pozdrav Triglavu

 

Post-article Ad Code: Copy and paste your adsense code that you want to add to the end of the article. The ad code will be inserted automatically after the final paragraph of every post.

Previous

Punta Penia 3343 m

Next

Zlatarsko jezero

9 Comments

  1. boban petrovic

    Znam jednog planinara koji je , razocaran sto se nije popeo na Mont Blanc, poklonio opremu drugim planinarima i resio da prestane sa planinarenjem. Ipak, i on se popeo na Triglav… 🙂

  2. boban petrovic

    Znam jednog planinara koji je , razocaran sto se nije popeo na Mont Blanc, poklonio opremu drugim planinarima i resio da prestane sa planinarenjem. Ipak, i on se popeo na Triglav…. 🙂

  3. Jasmina

    Da poznat iz skolskih udzbenika. Predivni Triglav.

Оставите одговор

Powered by WordPress & Theme by Anders Norén

Translate »